Aktivnosti

Prva žena imenovana za generalnog sekretara Evropskog suda za ljudska prava

Prva žena imenovana za generalnog sekretara Evropskog suda za ljudska prava

Marialena Tsirli, rođena Grkinja, prva je žena koja je imenovana za generalnog sekretara Evropskog suda za ljudska prava (ECHR).
Tsirli ima petogodišnji mandat i započeće svoje dužnosti 1. decembra 2020.

Marialena Tsirli diplomirala na Ursulines Hellenic-French School i Athens Law School,
nastavila je postdiplomske i doktorske studije u Strazburu i započela karijeru kao advokat u Sekretarijatu Evropske komisije za ljudska prava 1994. godine.

Credit: Athens-Macedonian News Agency

Credit: Athens-Macedonian News Agency

Ceremonija polaganja zakletve – Registrator – Marialena Tsirli

Stručnjaci UN-a upozoravaju da se srpski antiteroristički zakoni zloupotrebljavaju za zastrašivanje organizacija civilnog društva

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija* su u saopštenju objavljenom 11. novembra zaključili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja teorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti.

Povodom slučaja „Spisak“, odnosno dopisa koji je Uprava za sprečavanje pranja novca uputila bankama da joj dostave podatke o svim novčanim transakcijama za 57 organizacija, medija i pojedinaca, grupa organizacija sa spiska pozvala je institucije da bez odlaganja zaustave zloupotrebu mehanizma za sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma u svrhu zastrašivanja organizacija, medija i pojedinaca i o ovom slučaju obavestila sve relevantne međunarodne institucije.

Povodom apela koji su organizacije uputile međunarodnim telima, stručnjaci UN-a oglasili su se saopštenjem u kom navode da, iako države imaju obavezu da donesu zakone u cilju suzbijanja finansiranja terorizma, mere koje usvoje moraju u svemu da budu u skladu sa međunarodnim pravom, a naročito pravom ljudskih prava. Po mišljenju stručnjaka, ovako široka i samovoljna upotreba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojom se targetiraju organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci, nije u skladu sa obavezama Srbije po međunarodnom pravu, budući da se time ugrožava pravo na slobodu izražavanja i udruživanja civilnog društva.

Kroz rad sa građanima i komunikaciju sa državom, civilno drušvo igra važnu ulogu u kanalisanju društvenog nezadovoljstva, čime doprinosi prevenciji terorizma i nasilnog ekstremizma. Stručnjaci su stoga podvukli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost.

U zaključku, stručnjaci su pozvali Radnu grupa za finansijsku akciju (FATF) i regionalna tela kao što je MONEYVAL da osiguraju da se nacionalni propisi koji se usvoje u skladu sa FATF standardima ne kose sa obavezama koje države imaju u pogledu ljudskih prava, i zatražili od Vlade Srbije da garantuje da primena antiterorističkih propisa neće uticati na aktivnosti civilnog društva i njihovo pravo na slobodu izražavanja.

Izvor: Građanske inicijative.

*Stručnjaci UN-a: Fionnuala Ní Aoláin – specijalni izvestilac za promociju i zaštitu ljudskih prava u borbi protiv terorizma, Mary Lawlor – specijalni izvestilac o situaciji branitelja ljudskih prava i Clément Nyaletsossi Voule – specijalni izvestilac o pravima na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

Saopštenje za javnost: Okruženje za delovanje civilnog društva i dalje daleko od EU standarda

Saopštenje za javnost: Okruženje za delovanje civilnog društva i dalje daleko od EU standarda

Okruženje za delovanje civilnog društva i dalje daleko od EU standarda

I u ovogodišnjem Izveštaju o napretku, koji je u utorak predstavljen u Briselu, još jednom je potvrđeno da u Srbiji ne postoji povoljno okruženje za delovanje civilnog društva. U njemu je istaknuto da, iako jeste inicirano preduzimanje određenih koraka, poput usvajanja smernica i planiranja konsultacija, još uvek postoji potreba za daljim naporima kako bi se osigurala sistemska saradnja između Vlade i civilnog društva. Izveštaj jasno ukazuje da još uvek nije uspostavljeno podsticajno okruženje za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva (OCD), na šta su i Građanske inicijative ukazale u svojim redovnim godišnjim izveštajima – “Matrica za praćenje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva”  iz marta i „Udruženja građana: Sužavanje prostora za delovanje Srbija 2019“ iz februara ove godine.

Evropska komisija je u Izveštaju prepoznala kontinuiranu posvećenost OCD i branitelja ljudskih prava u pogledu podizanja svesti o građanskim i političkim pravima, i skrenula pažnju na političke pritiske kojima su oni u svom radu izloženi, posebno u periodu koji je neposredno prethodio parlamentarnim i lokalnim izborima.

U Izveštaju Evropske komisije je posebno istaknut slučaj iz jula ove godine, kada je u javnost dospeo spisak 57 organizacija i pojedinaca iz sfere medija i civilnog društva, koji su bili predmet provere od strane Uprave za sprečavanje pranje novca i finansiranja terorizma. Komisija je u Izveštaju upozorila da je neophodno ustanoviti pravni osnov ove provere, i to da li je postupanje Uprave u ovom slučaju u skladu sa preporukama Radne grupe za finansijsku akciju (FATF).

Napomenuto je i da još uvek nisu usvojeni nacionalna strategija i akcioni plan koji treba da doprinesu uspostavljanju pozitivnog okruženja za civilno društvo, niti je formiran savet za saradnju sa civilnim društvom, što su sve problemi koji su kao takvi navedeni i u prošlogodišnjem izveštaju.

Takođe, ni u ovom, niti u prethodnim godišnjim Izveštajima o napretku, kao problem nije prepoznato pojavljivanje sve većeg broja takozvanih GONGO, odnosno vladinih nevladinih organizacija, i PONGO – političkih nevladinih organizacija. Njihovo osnivanje je predstavljalo jedan od glavnih trendova u javnom prostoru i medijima Srbije tokom 2019. godine.

Građanske inicijative nastaviće i dalje da prate stanje okruženja za delovanje OCD u Srbiji putem svojih redovnih izveštaja, uključujući “Matricu za praćenje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva”, izveštaje “Tri slobode pod lupom” i Izveštaje o sužavanju prostora za delovanje civilnog društva.

Celo saopštenje možete pročitati ovde

Tim Građanskih inicijativa

WEBINAR – VIDEO RADIONICA

Video radionica  „Kazna rada u javnom interesu – lični izbor prestupnika“.

U prvom delu, možete ukratko videti ko su bili učesnici, kao i pozdravnu reč Saše Aleksića, predsednika skupštine i koordinatora Odbora za ljudska prava, koji je nosilac ovog projekta. Potom sledi izlaganje Aleksandre Spasojević. Ona je diplomirani psiholog master, a kao saradnica Odbora za ljudska prava, priredila je publikaciju u kojoj su sadržani podaci prikupljeni iz više gradova Srbije i koji se odnose na broj izrečenih kazni rada u javnom interesu, šta su prednosti ovakvog vida kažnjavanja, za koja krivična dela se ova kazna može izreći i koje institucije i preduzeća mogu biti partneri prilikom izvršavanja ove kazne. Trajanje je 18 minuta i 39 sekundi.

U drugom delu webinara, dr Mladen Jeličić, sudija Prekršajnog suda iz Šapca predstavio je iskustva iz prakse, napravio je osvrt na zakonsku regulativu u našem krivično-pravnom zakonodavstvu, a izneo je i koje su to otežavajuće okolnosti zbog čega se ova mera izriče u sve manjem broju. Deo izlaganja, posvećen je i preporukama kako da se poboljša zakonodavni okvir za izricanje kazne rada u javnom interesu. Trajanje je 23 minuta i 13 sekundi.

Treći deo posvećen je primeni kazne rada u javnom interesu iz ugla Poverenika za izvršenje vanzavodskih krivičnih sankcija i mera Vesne Marković. U svom izlaganju ona se osvrnula na sam proces otvaranja kancelarija povereništva u Srbiji, način na koji funkcioniše primena kazne i koja je uloga poverenika, ali i iznela podatke da broj izrečenih kazni rada u javnom interesu opada iz godine u godinu. Trajanje 18 minuta i 59 sekundi.

Četvrti deo webinara je SWOT analiza i u tom delu Aleksandra Spasojević i Mladen Milovanović pojašnjavaju koji su faktori koji utiču na izricanje i primenu kazne rada u javnom interesu, šta su prednosti i nedostaci, a cilj je da se nakon realizacije ciklusa seminara na ovu temu, nadležnima upute preporuke za poboljšanje zakonskog okvira i otklone nedostaci u primeni ove kazne. Trajanje 21 minut i 27 sekundi.

Izbor Preporuka Saveta Evrope o sankcijama i merama u zajednici

Brošura je namenjena osobama koje se bave alternativnim kaznama i merama , pravosuđu povereničkim kancelarijama , advokaturi , organizacijama civilnog društva

Lica koja primenjuju vanzavodske sankcije i mere su dobro upoznati sa domaćim pozitivnim propisima ali izostaje spoznaja da postoje i međunarodni standardi i pravila a još više nedostaje saznanje o sadržaju tih standarda ili njihovoj primeni u domaćoj praksi.
U cilju da ukažemo , podstaknemo domaće donosioce odluke  da inkorporiraju ova međunarodna pravila u svoja rad a naročito Preporuke Saveta Evrope , izvukli smo , po nama, najznačajnija međunarodna dokumenta koja se odnose na vanzavodske sankcije i mere – Alternativne sankcije i mere ili kako se u Evropi zovu sankcije i mere koje se sprovode u zajednici.

-Preporuka br. R (92) 16 Komiteta ministara državama članicama o Evropskim pravilima o sankcijama i merama u zajednici od 19. oktobra 1992.

-Preporuka Rec (2000) 22 Komiteta ministara državama članicama o unapređenju sprovođenja Evropskih pravila o sankcijama i merama u zajednici 29. novembra 2000

-Preporuka br. CM/Rec (2010) 1 Komiteta ministara državama članicama o probacijskim pravilima Saveta Evrope 

Brošuru možete preuzeti ovde 

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Dve emisije o kazni rada u Javnom interesu. Kako se sprovodi , zašto  je korisna za društvo  i za koga je korisna .
Prednosti i mane . Šta građani misle o tome ?
produkcija TV MARŠ – (projektna aktivnost OdborVa)

Emisija br.2 — trajanje 12:47

Emisija o kazni rada u javnom interesu

Dve emisije o kazni rada u Javnom interesu. Kako se sprovodi , zašto  je korisna za društvo  i za koga je korisna .
Prednosti i mane . Šta građani misle o tome ?
produkcija TV MARŠ – (projektna aktivnost OdborVa)

Emisija br.1. -trajanje 11 min.

Javne debate – okrugli stolovi Čačak Kragujevac Kraljevo

Javne debate – okrugli stolovi Čačak Kragujevac Kraljevo

Snimano i realizovano 19-21 avgusta 2020 predstavljanje istraživanja o efikasnosti kazne rada u javnom interesu na teritoriji Zapadne Srbije – istraživanje sproveo Odbor za ljudska prava Valjevo. Aleksandra Spasojević stručni saradnik Va , Mladen Milovanović i Aleksić Saša Odbor Va

JAVNI UVID NACRT PROSTORNOG PLANA AUTOPUTA

JAVNA PREZENTACIJA planskog dokumenta biće održana u petak 20. septembra 2019. godine sa početkom u 1100 časova u sali Gradske uprave Valjeva, u Valjevu, Кarađorđeva 64.

JAVNA SEDNICA КOMISIJE ZA JAVNI UVID biće održana po završetku javnog uvida, u sredu 16. oktobra 2019. godine, sa početkom u 11:00 časova u sali Gradske uprave Valjeva, u Valjevu, Кarađorđeva 64. Fizička i predstavnici pravnih lica koja su u toku trajanja javnog uvida podnela primedbe u pisanom obliku, mogu prisustvovati javnoj sednici i usmeno ih obrazložiti. O svakoj podnetoj primedbi obrađivač planskog dokumenta javno iznosi svoj stav.

NACRT PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE DRŽAVNOG PUTA IB REDA BROJ 27 LOZNICA – VALJEVO – LAZAREVAC, DEONICA IVERAК – LAJКOVAC (VEZA SA AUTOPUTEM E-763 BEOGRAD – JUŽNI JADRAN, DEONICA BEOGRAD – POŽEGA

detaljnije sa prilozima na : https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/javni-uvid-u-nacrt-prostornog-plana-podrucja-posebne-namene-drzavnog-puta-ib-reda-br-27 

JAVNI UVID u Nacrt prostornog plana područja posebne namene državnog puta IB reda broj 27 Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac (veza sa autoputem E-763 Beograd – Južni Jadran, deonica Beograd – Požega) i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene državnog puta IB reda broj 27 Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac (veza sa autoputem E-763 Beograd – Južni Jadran, deonica Beograd – Požega) na životnu sredinu (u daljem tekstu: Izveštaj o strateškoj proceni uticaja), održaće se od 5. SEPTEMBRA DO 4. OКTOBRA 2019. GODINE U TRAJANJU OD 30 DANA, svakog radnog dana u zgradama skupština grada Valjeva i opštine Lajkovac, kao i na internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (http://www.mgsi.gov.rs).

Fizička i pravna lica primedbe na Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja mogu dostaviti u pisanoj formi opštinskoj upravi u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 4. oktobrom 2019. godine. Primedbe na Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja mogu se dostaviti i direktno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.

Fizička i predstavnici pravnih lica koja su u toku trajanja javnog uvida podnela primedbe u pisanom obliku, mogu prisustvovati javnoj sednici i usmeno ih obrazložiti. O svakoj podnetoj primedbi obrađivač planskog dokumenta javno iznosi svoj stav.

Nova emisija OdborVa na temu kazne rada u javnom interesu

Nova emisija OdborVa na temu kazne rada u javnom interesu -produkcija OdborVa i TV MARŠ Valjevo

USVOJENA NACIONALNA STRATEGIJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA ŽRTAVA

Vlada Republike Srbije je na današnjoj sednici usvojila Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2020 – 2025. godine koja za cilj ima uspostavljanje novog i sveobuhvatnog sistema zaštite i unapređenja prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Srbiji.

Zajedno sa Strategijom, kao njenim sastavnim delom, usvojen je i Akcioni plan, kojim se uređuje način sprovođenja Strategije u periodu 2020-2022. godine.

Usvajanjem ove Strategije postavljen je jasan strateški put za unapređenje prava žrtava svih krivičnih dela u Republici Srbiji u skladu sa najvišim evropskim standardima. Kroz realizaciju Akcionog plana, koji prati Strategiju, osnovaće se Nacionalna služba za pomoć i podršku žrtvama krivičnih dela u okviru svih viših sudova u Srbiji. Pored toga, izmeniće se materijalno i procesno krivično zakonodavstvo kako bi se omogućilo usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti.

Takođe, Nacionalna mreža službi podrške će kroz saradnju sa kontakt tačkama pri javnim tužilaštvima i policiji omogućiti da sve žrtve dobiju blagovremenu podršku na način i u trenutku kada im je to najpotrebnije. Novi strateški okvir će omogućiti da se šteta žrtvama nadoknađuje efikasnije kroz odlučivanje o imovinsko-pravnom zahtevu već u krivičnom postupku. Dodatno, obukama nosilaca pravosudnih funkcija, policajaca i advokata koji rade sa žrtvama će se pristupiti na novi sistematičniji način.

Od 1. oktobra 2019. počela je i primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji žrtve trgovine ljudima i porodičnog nasilja prepoznaje kao korisnike besplatne pravne pomoći i podrške.

https://www.mpravde.gov.rs/sr/vest/30461/usvojena-nacionalna-strategija-za-ostvarivanje-prava-zrtava.php 
https://www.srbija.gov.rs/vest/480661/usvojena-nacionalna-strategija-za-ostvarivanje-prava-zrtava.php

 

Podrška civilnog društva inicijativi „Ujedinjeni protiv Kovida“

RERI i Yucom daju punu podršku inicijativi „Ujedinjeni protiv Kovida“ i pravu zdravstvenih radnika  da slobodno iznose svoje mišljenje.

Zahtevamo od organa javnih vlasti i direktora zdravstvenih ustanova da se uzdrže od bilo kakvih mera i postupaka koje ugrožavaju slobodu govora, pravo na rad i dostojanstvo lekara i zdravstvenih radnika. Lekari, potpisnici inicijative „Ujedinjeni protiv Kovida“ postupili su kao branitelji i braniteljke ljudskih prava i zbog iznetog mišljenja ne smeju da trpe nikakve posledice.

Najoštrije osuđujemo nastupe nosilaca javnih funkcija kojima se ugrožava sloboda mišljenja, kao i pritiske na lekare da povuku svoj potpis.

Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Krizni štab, kao i sve druge javne institucije koje su uključne u borbu protiv virusa COVID-19, dužne da uzmu u obzir i razmotre svaku inicijativu i kritiku, a posebno one koje dolaze od strane lekara, kako se zatvoreni sistem ne bi urušio, što bi imalo nesagledive posledice.

Kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava takođe je istakla ulogu branitelja i braniteljki ljudskih prava u umanjenju posledica epidemije: ,,Branitelji i braniteljke ljudskih prava rade ključni posao u podržavanju napora na sprečavanju širenja virusa, zaštiti ranjivih ljudi i identifikovanju uticaja pandemije na život i sredstva neophodna za život ljudi. Države treba da javno priznaju doprinose civilnog društva, uključujući i doprinose braniteljki i branitelja ljudskih prava, medijskih radnika i radnica, nezavisnih državnih institucija u deljenju dobrih praksi, rasvetljavanju nedostataka u odgovorima institucija i obrazovanju stanovništva u pogledu javnog zdravlja“.

Pozivamo sve kolege iz civilnog sektora da pruže podršku zaštiti elementarnih ljudskih prava lekara potpisnika inicijative „Ujedinjeni protiv Kovida“.  

Predizborne i izborne neregularnosti 2020

Sumarni prikaz toka izbora 2020 u Valjevskom kraju.Mladen Milovanović – TV Marš

Standardi za sprovođenje postpenalnih aktivnosti

Danas  30.06.2020 su u (hotelu Srbija) Beogradu predstavljeni „Standardi za sprovođenje postpenalnih aktivnosti“, dokument, koji je izradila radna grupa Mreže organizacija za postpenalnu podršku Srbije, čiji je OdborVA punopravni član. Koordinator radne grupe i predsednik izvršnog odbora Mreže, g-din Slobodan Arsenijević, upoznao je predstavnike članica Mreže sa Vodičem za primenu standarda u postpenalnoj praksi. Kako je zaključeno na današnjem skupu, ovaj dokument je dobra polazna osnova za nastavak rada i aktivnosti na polju postpenalnog prihvata bivših osuđenih lica.

Slobodan Arsenijević                                      Perović Aleksandar – Odbor Va

Zaključeni sporazumi o saradnji sa šest udruženja u obavljanju poslova NPM

Zaštitnik građana zaključio je danas (29.06.2020)  sporazume o saradnji u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) sa šest udruženja čijim je statutom predviđen cilj udruživanja unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić potpisao je pojedinačne sporazume sa Viktimološkim društvom Srbije, Кomitetom pravnika za ljudska prava, A11 –Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, Centrom za integraciju mladih, Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji i Odborom za ljudska prava Valjevo.

Potpisanim sporazumima bliže se uređuje saradnja koju će Zaštitnik građana ostvarivati sa izabranim udruženjima u obavljanju poslova NPM a na osnovu Odluke Zaštitnika građana od 19. juna 2020. godine o izboru udruženja sa kojima će Zaštitnik građana sarađivati u obavljanju poslova NPM i u skladu sa članom 2a. stav 2. Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Кonvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka.

Beograd 29 jun 2020

 više o ovome: 

slika preuzeta sa sajta Zaštitnika građana

Radionica RAD U JAVNOM INTERESU -Divčibare 26 27 jun 2020

Radionica RAD U JAVNOM INTERESU -Divčibare 26 27 jun 2020

Prednosti, mane kazne Rada u javnom interesu , Saradnja korisnika, povereničke službe i pravosudja. Ova pitanja bile su tema dvodnevne radionice predstavnika pravosuđa , javnih komunalnih preduće , socijalnih ustanova, advokature, Kolubarskog i Mačvanskog okruga .

Uvodna izlganja imali su : Aleksić Saša , – Odbor za ljudska prava

Vesna Marković, Poverenička služba Valjevo

dr. Mladen Jeličić, sudija Prekšrajnog suda u Šapcu

Sava Djurdjić sudija Apelacionog suda Novi Sad -član Visokog saveta sudstva .

Pored ovih izlaganja u radiončarskom delu su kroz SWOT analizu izlistane mogućnost i predlozi kako se mogu poboljšati uočene slabosti i učiniti da ova kazna bude efikasnija , delotvornija i životvornija.

Ova aktivnost je održana u okviru projekta – Alternativne sankcije u Srbiji kroz lokalnu zajednicu na putu u EU – Program podrške civilnom društvu i medijima u  oblasti evropskih integracija u hotelu Divčibare na Divčibarama

SLIKE SA RADIONICE:

Video Materijal

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija o kazni rada u javnom interesu

Nova emisija OdborVa na temu kazne rada u javnom interesu

Zloupotreba javnih resursa u predizbornim aktivnostima