Aktivnosti

Završeno prikupljanje potpisa građana Valjeva u akciji Potpiši-Prodiši

Nedelja 25.april je bio poslednji dan prikupljanja potpisa građana i građanki Valjeva u okviru kampanje „Potpiši-Prodiši“. Za sedam dana, na Gradskom trgu, prikupljeno je ukupno 1.116 potpisa. Sledi prikupljanje i prebrojavanje potpisa iz svih gradova učesnika kampanje a potom i dostavljanje zvanične inicijative za izmenu zakona predstavnicima zakonodavne vlasti.

Da podsetimo, u roku od sedam dana bilo je potrebno prikupiti minimalno 30.000 validnih potpisa punoletnih građana i građanki Srbije za pokretanje inicijative u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izmenu zakona koja bi se odnosila na zabranu korišćenja sirovog lignita kao energenta.

Svojom podrškom i potpisima Valjevke i Valjevci su pokazali visok stepen građanske svesti i razumevanja višegodišnjeg problema zagađenja vazduha u našem gradu koji sa sobom, dugoročno gledano, nosi teške posledice po zdravlje velikog broja naših sugrađana usled prekomernog i nekontrolisanog zagađenja. Na „potezu“ su izabrani predstavnici građana u republičkom parlamentu.

VANZAVODSKE SANKCIJE I MERE U VREME PANDEMIJE

Jedan segment istraživanja OdborVA na projektu „Alternativne sankcije – mera između kazne i šanse“ u 2021.godini odnosi se i na funkcionisanje sistema izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji u vreme pandemije Covid19.

Pitali smo predstavnike nadležne državne institucije na koji način je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, primenjivala zaštitne mere protiv Covid19 i kako je konkretno organizovan rad zbog epidemioloških uslova? Da li su poverenici radili u punom radnom vremenu u kancelarijama i primali stranke kao i obično/pre pandemije i da li je dolazilo do problema u praćenju osuđenih lica, naročito ukoliko su u toku izvršenja sankcije oboleli od Covid19, kao i da li je tokom trajanja epidemije došlo do smanjenja pristizanja presuda sa vanzavodskim sankcijama i merama?

Odgovor i informacije dobijene od načelnice Odeljenja za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera prenosimo u celini:

„Uprava za izvršenje krivičnih sankcija – Odeljenje za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera primenjivala je sve zaštitne mere domaće struke koje su bile na snazi, a u cilju sprečavanja širenja korona virusa. Uprava je od prvog trenutka poštovala i sve preporuke Saveta Evrope prema osuđenim licima kako u KPZ/OZ (kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima-prim aut.) tako i onima koji su na izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.

To je u konkretnim situacijama podrazumevalo korišćenje zaštitnih maski i dezinfekcionih sredstava i držanje propisanog odstojanja prilikom rada sa osuđenim licima od strane Poverenika. Sva lica su u skladu sa zakonom i bez odlaganja dobijala dozvole za napuštanje prostorija kako bi im se ukazala neophodna medicinska pomoć kao i sve druge medicinske usluge koje su bile potrebne radi ublažavanja simptoma nastalih usled zaraze korona virusom. U situacijama kada su lica bila u kućnoj izolaciji zbog toga što su zaraženi, Poverenici su obavljali češće telefonske pozive umesto nenajavljenih poseta. Nije primećeno veće kršenje propisanih obaveza od strane osuđenih lica, naprotiv, utisak je da je postojala čak i veća motivisanost da se sve obaveze izvrše na propisan način kako bi samo izvršenje kazne u doba pandemije bilo sa što manje problema za obe strane. Primetno je bilo da je u periodima „talasa“ porasta broja zaraženih tokom jula i novembra 2020.godine bilo manje lica na izvršenju kazne rada u javnom interesu. Javna preduzeća i ustanove prilagodile su svoje poslovanje u skladu sa epidemijskim merama što je ograničilo broj ljudi koji bi bili u zatvorenom prostoru radno angažovani. I pored toga, sporijim tempom, ali uz razumevanje kako osuđenih tako i sudova sve kazne su izvršavane u skladu sa zakonskim rokovima.

Što se ukupnog broja vanzavodskih sankcija i mera tiče nije primećen pad broja izrečenih tokom 2020.godine i generalni zaključak je da je rad Odeljenja bio sve vreme na zavidnom nivou“, konstatuje se u odgovoru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Nastavak kampanje Potpiši-Prodiši

Poštovane sugrađanke i sugrađani,

naredne sedmice (19-25 april) nastavljamo kampanju „Potpiši-Prodiši“ koja za cilj ima izmenu zakona i zabranu upotrebe sirovog lignita kao energenta. Svoju podršku i potpis, uz pomoć naših volontera, možete davati svakog dana na Gradskom trgu u Valjevu gde će biti postavljen štand.

ZA ČISTO I ZDRAVO VALJEVO !
u donjem desnom uglu , kliknite za uvećanje i repordukciju  video materijala

Aero Alarm INFORMACIJA ZA JAVNOST

Aero Alarm INFORMACIJA ZA JAVNOST

Oтворено писмо Ирени Вујовић, министру заштите животне средине

Поштована Министарка Вујовић,

Oбраћамо Вам се у име грађана и организација Ваљева покретача ЕKOлубарске битке, иницијативе која се залаже за мораторијум на истраживање и eксплоатацију руда у ваљевском крају, а поводом ваше изјаве у медијима објављене након еколошког протеста у Београду.

https://www.rts.rs/…/irena-vujovic-saopstenje-ekoloski…

У њој наводите да је Ваљево имало велики проблем загађења у грејној сезони због топлане која користи мазут, и да ће се тај проблем до следеће грејну сезоне решити, али да нико о томе не говори. Погледајте боље и видећете да су сви локални, као и добар део националних медија објавили ову вест. Нема разлога да сумњате да је иста све добронамерне Ваљевце обрадовала, јер показује да се чине први кораци ка системском решењу проблема загађења које град на Колубари годинама мучи.

Без обзира на оно што политички острашћени људи мисле, говоре или пишу, чињеница је да је загађење проблем свакога од нас. Као што је и сваки и свачији резултат у смањењу загађења за добробит свих нас. Немојте мислити да грађани конкретне резултате не примећују, чак и онда када их не хвале јавно. Немојте мислити ни да грађани не примећују да се свака грађанска еколошка иницијатива очас посла претвори у аргумент за напад од стране опонената власти и обрнуто. Да не виде да врло често, мале личне борбе за животну средину и здравље забринутих људи, постају у туђим рукама средство за политичке обрачуне и да се у таквим обрачунима лако заборављају искрени мотиви из којих су те еколошке борбе настале, док људи који су их покренули постају још невидљивији.

Да не би ми, обични грађани и еколошки активисти остали невидљиви, а Ви необавештени јављамо Вам да загађен ваздух у Ваљеву нисмо заборавили. Настављамо да се боримо за забрану коришћења сировог лигнита, јер смо свесни да пројекат реконструкције градске топлане неће у потпуности решити проблем загађења ваздухом. Настављамо да у тој борби едукујемо наше суграђане и привреду и мотивишемо их да напусте праксу ложења најнеквалитетнијих горива, иако су најјефтинија.

Разлог због чега се потписници прогласа ЕКОлубарске битке Вама и Министарству којим управљате нису директно обратили по питању које муче грађане истраживања руда у ваљевском крају, јесте што иако смо најмлађа еколошка иницијатива у Србији, већ научили да примењена истраживања рудних и минералних ресурса нису у надлежности вашег Министарства, већ искључиво Министарства рударства и енергетике. То значи да сте Ви, као Министар животне средине, и ми као грађани у истој ситуацији – да нас нико не пита да ли желимо нове руднике, нити какав ће кумулативан ефекат на животну средину и локалну заједницу они правити.

Ми не износимо сумње да ће се будућа рудничка постројења градити у складу са прописима и стандардима заштите животне средине, него постављамо питање ко је донео уопште одлуку да се она граде и проглашавају пројектима од националног значаја без консултације не само са грађанима и локалним самоуправама, већ и без консултација са Министарством заштите животне средине, Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства трговине, туризма и телекомуникација? Без свеобухватне економске, социјалне, еколошке анализе утицаја на локалну заједницу и Србију у целини?

Подсећамо кроз ово писмо и Вас и све доносиоце одлука у Србији да Архуска конвенција, чији је ова држава потписник, дефинише право грађана да учествују у изради планова, програма, политике и законодавства који могу утицати на заштиту животне средине. То значи да пре издавања дозвола не само за експлоатацију већ и за истраживање рудних ресурса, мора да направимо широк друштвени консензус око тога да ли су нам рудници уопште потребни и какву корист од њих заиста имамо.

С обзиром да и сами кажете да Србија није више држава на ивици банкрота, поставља се реално питање да ли су јој заиста неопходни тих пар милиона еура прихода од рудне ренте и пар стотина нових радних места за која нисмо ни сигурни да ли имамо радну снагу?

Овим писмом Вас позивамо да заједно одговоримо на ова питања.

Схватите ово као позив да успоставимо дијалог и сарадњу по свим важним питањима из еколошког прогласа које смо потписали заједно са још 70 организација. Не заборавите да се на том списку жеља налазе и активности и пројекти на којима већ радите, па самим тим дозволите себи да захтеве грађана доживите као подстрек и инспирацију да буду што бољи и да их што брже дочекамо.

Прихватајући вашу критику, овај допис вам упућујемо и званично са предлогом да ви лично и Министарство на чијем сте челу иницирате дијалог са осталим релевантним Министарствима да ли су Србији потребни нови рудници, имајући у виду у каквом се стању налазе постојећи, и на који начин они утичу на животну средину. Ми као грађани и грађанке Ваљева, радо и са добром намером ћемо се одазвати позиву да у том дијалогу учествујемо, остављајући по страни све политичке и друге борбе ирелевантне у односу на заједнички циљ свих грађана Србије – чисту животну средину и здравље наше деце.

Свако добро и пуно успеха у вашем раду,

желе вам иницијатива Еколубарска битка, удружења Локални одговор Ваљево и Иреволуција.

Zajednički zahtevi za protest – “Ekološki ustanak” 10. aprila 2021.

Zajednički zahtevi za protest “Ekološki ustanak” 10. aprila 2021. od 13 časova ispred Narodne skupštine RS.

Zaštita životne sredine je u Srbiji do sada bila na marginama politike. Dugotrajan nemar, bezakonje i neodgovornost nosilaca javnih funkcija na svim nivoima, doveli su nas do toga da je naša zemlja jedna od najzagađenijih u Evropi.

Zato je više od 40 organizacija dalo doprinos i sastavilo zahteve protesta, koje možete pronaći na ovom linku: https://pravonavodu.weebly.com/vesti/zajednicki-zahtevi-za-protest-ekoloski-ustanak-10-aprila-2021

Podržite ih vi!

Pismo platforme „Tri slobode“ Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Pismo platforme „Tri slobode“ Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

S obzirom na svakodnevno ponašanje i odluke kojima državna vlast intenzivno radi na stvaranju negativnog imidža nezavisnih medija i nevladinih organizacija, i redovne zloupotrebe pravnog i institucionalnog okvira kojima se opstruiše rad civilnog sektora, smatramo da se institucijama države Srbije ne može verovati da Strategijom žele da stvore podsticajno okruženje za rad civilnog društva.

Zato mi, _____________________, odbijamo učešće u konsultacijama u vezi sa početkom izrade Strategije za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, i zaustavljamo svaki dalji angažman na ovom dokumentu, do ispunjenja sledećih zahteva:

  • Da Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma objavi izveštaj o slučaju “Spisak”, i da nadležne institucije pokrenu postupak utvrđivanja odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave propisanih Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;
  • Da Narodna skupština zaustavi kršenje Etičkog kodeksa i zloupotrebu ove institucije za širenje laži, etiketiranje i zastrašivanje civilnog sektora;
  • Da se zaustave tabloidne kampanje protiv civilnog sektora i nezavisnih novinara i novinarki u prorežimskim medijima.

Od Vlade Republike Srbije i svih ministarstava u njenom sastavu očekujemo da osiguraju ispunjenje ovih zahteva, i time stvore odgovarajući društveni ambijent za primenu dokumenta kao što je Strategija, a od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da, u skladu sa svojom ulogom, učini sve što je u njegovoj nadležnosti da se ispune ovi neophodni preduslovi za dijalog i saradnju između države i organizacija civilnog društva.

Proteklih dana bili smo svedoci otvorenih poziva na nasilje prema novinarima i aktivistima, izrečenih javno za govornicom Narodne skupštine. Narodni poslanik i šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović je 11. marta na redovnom zasedanju pretio da će svako ko kritikuje vlast „biti prebijen u džaku“ i zatim spominjao i CRTA kao jednog od saučesnika u pokušaju državnog udara i ubistva predsednika Vučića, a samo nedelju dana kasnije istu organizaciju ponovo targetirao, javno iznoseći podatke o direktorki CRTE Vukosavi Crnjanski, navodeći tačno u kojem naselju živi, u kolikom stanu i marku automobila koji vozi. Svi postupci pred Administrativnim odborom zbog ovih kršenja Etičkog kodeksa su obustavljeni. Bez ikakvog odgovora nadležnih institucija ostala je i kampanja blaćenja novinara i novinarki KRIK-a, započeta od strane prorežimskih medija i tabloida a nastavljena u Skupštini, kojom se crtala meta na čelo nezavisnim medijima njihovim tendencioznim dovođenjem u vezu sa kriminalnim grupama.

Podsećamo i da još uvek nisu preduzeti koraci da se ustanovi odgovornost Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u slučaju “Spisak”, kada je ovaj organ u julu prošle godine bez jasnog pravnog osnova uputio zahtev svim bankama u Srbiji da dostave podatke o računima i transakcijama 37 organizacija i 20 pojedinaca iz sfere medija i civilnog društva, iako je protiv Srbije ovim povodom pokrenut zvaničan postupak pred Specijalnim procedurama Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, gde se ovo međunarodno telo izjasnilo da je država Srbija u ovom slučaju zloupotrebila anti-terorističke propise radi zastrašivanja civilnog društva i medija i ograničenja njihovog rada.

U situaciji u kojoj svedočimo svakodnevnim napadima na civilno društvo u Srbiji od strane organa uprave, predstavnika vlasti i prorežimskih medija, koji onemogućavaju rad civilnog društva i nezavisnih novinara i novinarki i ugrožavaju živote i bezbednost aktivista, i potom ostaju bez bilo kakvog institucionalnog odgovora, ne može biti govora o podsticajnom okruženju za razvoj civilnog društva. Jasno je da u ovakvim prilikama, bez ispunjenja gorenavedenih zahteva, puko donošenje dokumenta kao što je Strategija ne može dovesti do bilo kakve značajne promene.  Stoga, smatramo da učešće organizacija civilnog društva u ovom procesu ne predstavlja odraz stvarne namere da se donošenje odluka učini participativnijim, i da se građanima obezbede uslovi za uživanje osnovnih prava na slobodu izražavanja, udruživanja i okupljanja, već samo još jedan primer simuliranja dijaloga i demokratije.

Dostavljeno:

Vladi Republike Srbije

Sektoru za saradnju sa civilnim društvom, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

 

 

Zaključci platforme „Tri slobode“

Zaključci platforme „Tri slobode“

Drage koleginice i kolege,

Kao što vam je verovatno već poznato, započet je proces izrade nove Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je uputilo poziv organizacijama da popune upitnik i dostave svoje predloge i komentare u vezi sa početkom rada na ovom dokumentu.

Imajući u vidu trenutno stanje prostora za delovanje civilnog društva u Srbiji, a naročito nedavne napade na CRTA-u i KRIK, organizacije okupljene oko platforme “Tri slobode” (Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Transparentnost Srbija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju,Trag fondacija, Naša zadužbina, Srbija u pokretu, Novi optimizam, Centar za praktičnu politiku, Slavko Ćuruvija fondacija, Autonomni ženski centar, Inicijativa  A11 za ekonomska i socijalna prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Catalyst Balkans Nacionalna koalicija za decentralizaciju Partneri Srbija) su u zajedničkoj diskusiji došle do zaključka da nema izgleda da će ovaj proces i dokument doprineti rešavanju suštinskih problema sa kojima se civilno društvo suočava, te da je, imajući u vidu sve što se dešava oko nas, govoriti o podsticajnom okruženju za razvoj civilnog društva licemerno.

Iz tog razloga, u okviru ove grupe organizacija smo doneli odluku da do daljnjeg odbijemo svako učešće u izradi Strategije. Takođe, pripremili smo pismo sa konkretnim, obrazloženim zahtevima upravljenim prema Vladi i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, čije ispunjenje zahtevamo kako bismo mogli konstruktivno da učestvujemo u ovom procesu. 

Verujući da bi pristanak na učešće u ovim konsultacijama, u kontekstu pretnji i napada sa kojima se OCD svakodnevno suočavaju, značajno oslabilo kredibilitet civilnog društva, pozivamo vas da i vi odbijete učešće u ovom procesu, tako što ćete umesto popunjavanja upitnika poslati pismo na adrese sek.scd@minljmpdd.gov.rs i kontakt@gov.rs.

Aero Alarm Proglas

Povodom objave da je odlukom Ministarstva za životnu sredinu za Valjevo namenjeno 80 miliona dinara za projekat zamene kotlova u Toplani, pošumljavanje i ozelenjavanje javnih površina, te da će u sledećoj grejnoj sezoni koja počinje za šest meseci građani Valjeva disati znatno čistiji vazduh, ukazujemo na sledeće:

Vazduh u Valjevu spada u red III kategorije, kao aglomeracija u kojoj je od 120 do 180 dana tokom godine registrovano prekomerno prisustvo suspendovanih PM10 i PM2,5 čestica. Zbog toga je ugroženo zdravlje najvećeg broja ljudi u Valjevu, posebno dece, starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije u periodu 2010-2016. godine približno 220 osoba godišnje u Valjevu prerano umrlo od bolesti koja je posledica aerozagađenja. Sledeći takvu procenu, poslednjih deset godina je u Valjevu prerano preminulo najmanje 2200 osoba.

Zbog takve situacije Valjevo je po Zakonu o zaštiti vazduha bilo obavezno da usvoji i primeni mere u okviru Plana kvaliteta vazduha počev od 2016. godine. Iako je u valjevskoj javnosti više puta postavljeno pitanje učinka ovog plana, do dana današnjeg lokalne vlasti nisu saopštile rezultate njegovog sprovođenja. Po do sada poznatim procenama najveći zagađivači vazduha i prirode u Valjevu su veliki poslovni sistemi, pre svih Holding korporacija „Krušik“, potom aktivnosti zagrevanja domaćinstava tokom zime i javni saobraćaj. U ovom trenutku javnost nema informacija da li je ili nije postignut vidljiv pomak u saniranju najvećih izvora zagađenja? Jedino što znamo zahvaljujući državnoj i građanskoj mreži za merenje aerozagađenja jesta da je u našem gradu vazduh i dalje opasan po zdravlje.

Ni jedan predstavnik Grada Valjeva nije učestvovao na debatama o aerozagađenju koje su prošle godine održane na događajima „Climathon“ i „Građanska skupština. Učestale su reakcije javnosti na sve veći broj slučajeva i incidenata koji doprinose zagađenju vazduha kao što su seča drveća, oštećenje zelenih površina, bespravna ili prekomerna gradnja i rušenje objekata, zauzimanje trotoara i javnih povrišina, nepropisno paljenje i odlaganje otpada u javnom prostoru i slično.

Ekološko udruženja „Stanište“ izveštava da Grad Valjeva godinama vrlo slabo ali i nanamenski realizuje sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine. Lokalne vlasti su odobravale sredstva za ekološke projekte organizacijama koje nemaju odgovarajuće reference. Ne postoje ni informacije o učinku tih projekata. Na drugoj strani neformalne građanske incijative pokreću akcije za zabranu motornog saobraćaja u dolini reke Gradac, za uklanjanje smeća sa javnih površina i prirode, ulažući sopstvena sredstva i rad volontera. Najveći iznos sredstava iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2021. godinu je namenjen za izgradnju kanalizacione mreže u turističkom naselju Divčibare. Iako su poslednjih meseci u vazduhu prisutne izuzetno visoke koncentracije zagađujućih materija Grad Valjevo i drugi nadležni organi nisu osigurali blagovremeno obaveštavanje stanovništva o opasnostima za zdravlje, o merama za zaštitu zdravlja i smanjenje aerozagađenja. Poslednjih dana javnost Valjeva je suočena za mogućnošću pokretanja rudnika litijuma u našem kraju. O tome vlasti ne govore.

Neutemeljena je tvrdnja predstavnika centralnih i lokalne vlasti da će jednokratna akcija u okviru donacije ministarstva životne sredine znatno doprineti smanjenju aerozagađenja u Valjevu, poboljšanju zdravlja Valjevki i Valjevaca, te većem kvalitetu života. Aerozagađenje u Valjevu je dugotrajno, sa velikim razmerama i posledicama, te stoga zahteva hitno i sveobuhvatno delovanje na urgentnom smanjenju štetnog uticaja na zdravlje stanovništva. Istovremeno, godine nečinjenja i propusti koji su doveli u opasnost živote hiljade građana iziskuju utvrđivanje odgovornosti. A odgovornost izostaje. Ustav Republike Srbije garantuje svima pravo na zdravu životnu sredinu. Obaveza je svih državnih organa da osiguraju zdrav i bezbedan život, kao i vladavinu prava.

Valjevo-Foto-Vladimir-Pantic.jpgZbog toga pozivamo javnost u Valjevu da bude još aktivnija i angažovanija na pokretanju rešavanja pitanja aerozagađenja u Valjevu i borbi za zaštitu životne sredine. Mi, građani i građanke Valjeva, moramo da učinimo sve što možemo da zaštitimo svoje zdravlje, zdravlje i budućnost naših najbližih. Svako od nas u svom domaćinstvu ili na svom radnom mestu mora da učini sve što može da se smanji štetan uticaj na prirodu. Ali vlast mora da radi po zakonu. Vlast mora da bude odgovorna. Pozivamo vas da budete aktivni građani i građanke. Pridružite se narodnoj inicijativi za zabranu prodaje sirovog uglja-akciji „Potpiši-Prodiši“ u Valjevu. Pokrenite u svom kraju ekološke akcije. Dođite 10. aprila u Beograd na miran ekološki protest za zaštitu životne sredine. Budite učesnik i učesnica „Ekološkog ustanka“ i „Ekolubarske bitke“.  Budimo složni i aktivni. Jer u pitanju su naše zdravlje i naš život.

Fotografija preuzeta sa facebook-a, autor Vladimir Pantić.

Komunikacije i odnosi sa medijima

Protekle sedmice u Vrnjačkoj Banji u organizaciji Beogradske otvorene škole, održana je radionica pod nazivom „Strategije i taktike u komunikaciji i odnosima sa medijima“. U trodnevnom radu pored predstavnika OdborVA učestvovalo je i dvanaest predstavnika organizacija-partnera BOŠ-a.

Odličnoj organizaciji i interaktivnom radu svih učesnika svoj doprinos dali su i treneri iz advertajzing agencije Ovation BBDO.

Teme poput copywritinga, analize organizacija kao brenda, krizna komunikacija i druge, zaokupile su veliku pažnju i donele nova znanja učesnicima radionice.

Ovo je bila još jedna u nizu radionica sa ciljem jačanja kapaciteta organizacija-partnera BOŠ-a u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“.

 

 

 

Prednosti kućnog zatvora

       Vanzavodske sankcije i mere nisu tako česta pojava u domaćem krivičnom zakonodavstvu, naročito ukoliko ih uporedimo sa brojem kazni zatvora i uslovne osude. Ovakvo stanje bolje rečeno trend postoji već godinama unazad. Međutim, svakako je neophodno reći da se broj vanzavodskih sankcija i mera povećava iz godine u godinu, pa je tako u toku 2020.g. dostigao cifru od 4869 odluka koje su pristigle na izvršenje u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde. Praćenjem statističkih podataka možemo doći do zanimljivih zaključaka. Naime, da je najčešće primenjivana vanzavodska sankcija kazna kućnog zatvora, a najmanje uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom (u 2020.g. je dostavljeno na izvršenje samo 19 odluka za celu državu). Negde pri kraju lestvice  se nalazi i kazna rada u javnom interesu (oko 1% zastupljenosti u presuđenom kriminalitetu na godišnjem nivou).[1]

Da bi ove sankcije i mere bile zastupljenije neophodne su promene sistemskog nivoa, zahtevaju edukaciju i znanje o njihovim prednostima, ali i manama, osposobljavanje sistema odnosnog državnog aparata koji učestvuje u izvršenju.
Ovde ćemo se zadržati na kazni kućnog zatvora (kazni zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje) sa ciljem da istaknemo prednosti njegove primene.     

    Ovaj način izvršenja kazne zatvora se može primeniti kada je izrečena kazna zatvora u trajanju do godinu dana. Način izvršenja karakteriše individualizovan pristup osuđenom licu. Individualizacija sankcije se može postići  poznavanjem ličnosti osuđenog lica, njegovog obrazovanja, zanimanja, zdravstvenih karakteristika (psihički i fizičkih), kriminalne istorije, sredinskih okolnosti, ličnog odnosa prema krivičnom delu i sankciji.

            Ovom sankcijom se izbegavaju svi negativni efekti kazne zatvora jer je nivo represivnosti i disciplinovanja manji nego u zatvoru. Osuđeno lice ima mogućnost da bude u svojoj kući gde je već navikao na određeni komfor života id a sačuva svoje porodične i emotivne odnose.
Ukoliko ne postoje ograničena u mogućnosti je da održava socijalne kontakte, da prima posete i ostvaruje komunikaciju sa licima sa kojima je komunicirao i ranije. Pored toga, u mogućnosti je da sačuva i svoje zaposlenje id a time izdržava sebe i svoju porodicu jer mu može biti dozvoljeno da odlazi na posao.
Ovakav način izvršenja kazne svakako može smanjiti mogućnost za razvoj mentalnih problema. Lica koja borave u zatvorima su neretko stigmatizovana u svojoj sredini nakon povratka kući i ako dođe do gubitka posla tokom boravka u zatvoru, takvom osuđenom licu je mnogo teže vraćanje u normalne tokove života.
Dakle, iz samo ovih kratko prikazanih karakteristika ove kazne evidentno je da je to povoljniji način izvršenja za osuđeno lice, tako da ne čudi da je opšta javnost doživljava kao privilegovanu kaznu.

Negativni aspekt primene ove sankcije je neadekvatna procena kome izreći ovakav način izvršenja. Iskustva u evropskim državama al ii kod nas pokazuju da ova sankcija nije adekvatna za lica koji su višestruki povratnici, lica koji su zavisnici od opojnih droga, lica koja su boravila više puta u zatvoru, licima kod kojih procenjujemo visok stepen opasnosti po zajednicu ili ako mu ti uslovi omogućavaju da nastavi da vrši krivično delo (npr. prodaja opojnih droga).

     Na kaju možemo zaključiti: kazna kućnog zatvora je jeftinija po državni budžet, služi suzbijanju kriminaliteta jer se i njom može kontrolisati ponašanje osuđenog lica, pogodnija je za osuđeno lice u svakom smislu. Potrebno ju je primenjivati umesto kratkotrajnih kazni zatvora ali uvek sa adekvatnijom procenom kom osuđenom licu tu kaznu treba izreći, obazirući se na sve aspekte okolnosti pojedinačnog slučaja.

[1] Izvor: Republički zavod za statistiku (Punoletni učinioci krivičnih dela) i podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

ALEKSANDRA SPASOJEVIĆ

Potpisivanje inicijative „Potpiši-Prodiši“ i na Gradskom trgu

Od četvrtka 11.marta pa do nedelje 14.marta potpisivanje narodne inicijative za zabranu korišćenja sirovog lignita naši sugrađani moći će da obave i na Gradskom trgu. Štand će biti postavljen u četvrtak i petak od 12h do 17h i u subotu i nedelju od 12h do 13h.

Pozivamo sve punoletne Valjevke i Valjevce da budu aktivni i da iskoriste svoje pravo koje garantuje Ustav Republike Srbije. Narodna inicijativa treba da podstakne Narodnu Skupštinu Republike Srbije da usvoji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha kojim će biti zabranjena prodaja sirovog lignita, ogrevnog materijala najslabije kategorije, koji je najznačajniji izvor zagađenja vazduha u Valjevu i Srbiji.

Narodnu inicijativu za zabranu prodaje sirovog lignita pokrenulo je udruženje „Srbija u pokretu“ a pored našeg grada, sprovodi se i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Beogradu, Smederevu, Kragujevcu, Čačku, Boru, Užicu i Nišu.

Inicijativu u Valjevu sprovode IRevolucija, Lokalni odgovor i Odbor za ljudska prava, udruženja okupljena oko „Inicijative za čist vazduh u Valjevu“.

POTPIŠI – PRODIŠI

POTPIŠI – PRODIŠI

„Potpiši-prodiši“ je narodna inicijativa pokrenuta u 11 gradova u Srbiji sa ciljem zabrane prodaje sirovog lignita.Inicijativu, koju je pokrenula „Srbija u pokretu“, podržala je i „Inicijativa za čist vazduh u Valjevu“ koju trenutno čine udruženja IRevolucija, Lokalni odgovor i  Odbor za ljudska prava Valjevo.

Sagorevanje sirovog lignita je jedan od glavnih uzročnika prekomerne zagađenosti vazduha u velikom broju gradova u Srbiji. Valjevo je, nažalost, jedan od vodećih gradova po broju dana u takozvanoj „crvenoj zoni“ zagađenja.

Pozivamo građane i građanke Valjeva da svojim potpisom zajednički podržimo inicijativu u udruženoj borbi za čistiji vazduh i zdravlje naših sugrađana.

Svi zainteresovani  svoj potpis i podršku inicijativi mogu davati u nedelji od 8.do 14.marta u prostorijama IRevolucije (Karađorđeva 120, preko puta stanice Europa busa) a od četvrtka 11.marta biće organizovani i ulični štandovi za prikupljanje potpisa.

ZDRAVLJE NEMA ALTERNATIVU !

Prva žena imenovana za generalnog sekretara Evropskog suda za ljudska prava

Prva žena imenovana za generalnog sekretara Evropskog suda za ljudska prava

Marialena Tsirli, rođena Grkinja, prva je žena koja je imenovana za generalnog sekretara Evropskog suda za ljudska prava (ECHR).
Tsirli ima petogodišnji mandat i započeće svoje dužnosti 1. decembra 2020.

Marialena Tsirli diplomirala na Ursulines Hellenic-French School i Athens Law School,
nastavila je postdiplomske i doktorske studije u Strazburu i započela karijeru kao advokat u Sekretarijatu Evropske komisije za ljudska prava 1994. godine.

Credit: Athens-Macedonian News Agency

Credit: Athens-Macedonian News Agency

Ceremonija polaganja zakletve – Registrator – Marialena Tsirli

Stručnjaci UN-a upozoravaju da se srpski antiteroristički zakoni zloupotrebljavaju za zastrašivanje organizacija civilnog društva

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija* su u saopštenju objavljenom 11. novembra zaključili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja teorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti.

Povodom slučaja „Spisak“, odnosno dopisa koji je Uprava za sprečavanje pranja novca uputila bankama da joj dostave podatke o svim novčanim transakcijama za 57 organizacija, medija i pojedinaca, grupa organizacija sa spiska pozvala je institucije da bez odlaganja zaustave zloupotrebu mehanizma za sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma u svrhu zastrašivanja organizacija, medija i pojedinaca i o ovom slučaju obavestila sve relevantne međunarodne institucije.

Povodom apela koji su organizacije uputile međunarodnim telima, stručnjaci UN-a oglasili su se saopštenjem u kom navode da, iako države imaju obavezu da donesu zakone u cilju suzbijanja finansiranja terorizma, mere koje usvoje moraju u svemu da budu u skladu sa međunarodnim pravom, a naročito pravom ljudskih prava. Po mišljenju stručnjaka, ovako široka i samovoljna upotreba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojom se targetiraju organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci, nije u skladu sa obavezama Srbije po međunarodnom pravu, budući da se time ugrožava pravo na slobodu izražavanja i udruživanja civilnog društva.

Kroz rad sa građanima i komunikaciju sa državom, civilno drušvo igra važnu ulogu u kanalisanju društvenog nezadovoljstva, čime doprinosi prevenciji terorizma i nasilnog ekstremizma. Stručnjaci su stoga podvukli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost.

U zaključku, stručnjaci su pozvali Radnu grupa za finansijsku akciju (FATF) i regionalna tela kao što je MONEYVAL da osiguraju da se nacionalni propisi koji se usvoje u skladu sa FATF standardima ne kose sa obavezama koje države imaju u pogledu ljudskih prava, i zatražili od Vlade Srbije da garantuje da primena antiterorističkih propisa neće uticati na aktivnosti civilnog društva i njihovo pravo na slobodu izražavanja.

Izvor: Građanske inicijative.

*Stručnjaci UN-a: Fionnuala Ní Aoláin – specijalni izvestilac za promociju i zaštitu ljudskih prava u borbi protiv terorizma, Mary Lawlor – specijalni izvestilac o situaciji branitelja ljudskih prava i Clément Nyaletsossi Voule – specijalni izvestilac o pravima na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

Saopštenje za javnost: Okruženje za delovanje civilnog društva i dalje daleko od EU standarda

Saopštenje za javnost: Okruženje za delovanje civilnog društva i dalje daleko od EU standarda

Okruženje za delovanje civilnog društva i dalje daleko od EU standarda

I u ovogodišnjem Izveštaju o napretku, koji je u utorak predstavljen u Briselu, još jednom je potvrđeno da u Srbiji ne postoji povoljno okruženje za delovanje civilnog društva. U njemu je istaknuto da, iako jeste inicirano preduzimanje određenih koraka, poput usvajanja smernica i planiranja konsultacija, još uvek postoji potreba za daljim naporima kako bi se osigurala sistemska saradnja između Vlade i civilnog društva. Izveštaj jasno ukazuje da još uvek nije uspostavljeno podsticajno okruženje za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva (OCD), na šta su i Građanske inicijative ukazale u svojim redovnim godišnjim izveštajima – “Matrica za praćenje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva”  iz marta i „Udruženja građana: Sužavanje prostora za delovanje Srbija 2019“ iz februara ove godine.

Evropska komisija je u Izveštaju prepoznala kontinuiranu posvećenost OCD i branitelja ljudskih prava u pogledu podizanja svesti o građanskim i političkim pravima, i skrenula pažnju na političke pritiske kojima su oni u svom radu izloženi, posebno u periodu koji je neposredno prethodio parlamentarnim i lokalnim izborima.

U Izveštaju Evropske komisije je posebno istaknut slučaj iz jula ove godine, kada je u javnost dospeo spisak 57 organizacija i pojedinaca iz sfere medija i civilnog društva, koji su bili predmet provere od strane Uprave za sprečavanje pranje novca i finansiranja terorizma. Komisija je u Izveštaju upozorila da je neophodno ustanoviti pravni osnov ove provere, i to da li je postupanje Uprave u ovom slučaju u skladu sa preporukama Radne grupe za finansijsku akciju (FATF).

Napomenuto je i da još uvek nisu usvojeni nacionalna strategija i akcioni plan koji treba da doprinesu uspostavljanju pozitivnog okruženja za civilno društvo, niti je formiran savet za saradnju sa civilnim društvom, što su sve problemi koji su kao takvi navedeni i u prošlogodišnjem izveštaju.

Takođe, ni u ovom, niti u prethodnim godišnjim Izveštajima o napretku, kao problem nije prepoznato pojavljivanje sve većeg broja takozvanih GONGO, odnosno vladinih nevladinih organizacija, i PONGO – političkih nevladinih organizacija. Njihovo osnivanje je predstavljalo jedan od glavnih trendova u javnom prostoru i medijima Srbije tokom 2019. godine.

Građanske inicijative nastaviće i dalje da prate stanje okruženja za delovanje OCD u Srbiji putem svojih redovnih izveštaja, uključujući “Matricu za praćenje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva”, izveštaje “Tri slobode pod lupom” i Izveštaje o sužavanju prostora za delovanje civilnog društva.

Celo saopštenje možete pročitati ovde

Tim Građanskih inicijativa

WEBINAR – VIDEO RADIONICA

Video radionica  „Kazna rada u javnom interesu – lični izbor prestupnika“.

U prvom delu, možete ukratko videti ko su bili učesnici, kao i pozdravnu reč Saše Aleksića, predsednika skupštine i koordinatora Odbora za ljudska prava, koji je nosilac ovog projekta. Potom sledi izlaganje Aleksandre Spasojević. Ona je diplomirani psiholog master, a kao saradnica Odbora za ljudska prava, priredila je publikaciju u kojoj su sadržani podaci prikupljeni iz više gradova Srbije i koji se odnose na broj izrečenih kazni rada u javnom interesu, šta su prednosti ovakvog vida kažnjavanja, za koja krivična dela se ova kazna može izreći i koje institucije i preduzeća mogu biti partneri prilikom izvršavanja ove kazne. Trajanje je 18 minuta i 39 sekundi.

U drugom delu webinara, dr Mladen Jeličić, sudija Prekršajnog suda iz Šapca predstavio je iskustva iz prakse, napravio je osvrt na zakonsku regulativu u našem krivično-pravnom zakonodavstvu, a izneo je i koje su to otežavajuće okolnosti zbog čega se ova mera izriče u sve manjem broju. Deo izlaganja, posvećen je i preporukama kako da se poboljša zakonodavni okvir za izricanje kazne rada u javnom interesu. Trajanje je 23 minuta i 13 sekundi.

Treći deo posvećen je primeni kazne rada u javnom interesu iz ugla Poverenika za izvršenje vanzavodskih krivičnih sankcija i mera Vesne Marković. U svom izlaganju ona se osvrnula na sam proces otvaranja kancelarija povereništva u Srbiji, način na koji funkcioniše primena kazne i koja je uloga poverenika, ali i iznela podatke da broj izrečenih kazni rada u javnom interesu opada iz godine u godinu. Trajanje 18 minuta i 59 sekundi.

Četvrti deo webinara je SWOT analiza i u tom delu Aleksandra Spasojević i Mladen Milovanović pojašnjavaju koji su faktori koji utiču na izricanje i primenu kazne rada u javnom interesu, šta su prednosti i nedostaci, a cilj je da se nakon realizacije ciklusa seminara na ovu temu, nadležnima upute preporuke za poboljšanje zakonskog okvira i otklone nedostaci u primeni ove kazne. Trajanje 21 minut i 27 sekundi.

Video Materijal

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija o kazni rada u javnom interesu

Nova emisija OdborVa na temu kazne rada u javnom interesu

Zloupotreba javnih resursa u predizbornim aktivnostima