Aktivnosti

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Dve emisije o kazni rada u Javnom interesu. Kako se sprovodi , zašto  je korisna za društvo  i za koga je korisna .
Prednosti i mane . Šta građani misle o tome ?
produkcija TV MARŠ – (projektna aktivnost OdborVa)

Emisija br.2 — trajanje 12:47

Emisija o kazni rada u javnom interesu

Dve emisije o kazni rada u Javnom interesu. Kako se sprovodi , zašto  je korisna za društvo  i za koga je korisna .
Prednosti i mane . Šta građani misle o tome ?
produkcija TV MARŠ – (projektna aktivnost OdborVa)

Emisija br.1. -trajanje 11 min.

Javne debate – okrugli stolovi Čačak Kragujevac Kraljevo

Javne debate – okrugli stolovi Čačak Kragujevac Kraljevo

Snimano i realizovano 19-21 avgusta 2020 predstavljanje istraživanja o efikasnosti kazne rada u javnom interesu na teritoriji Zapadne Srbije – istraživanje sproveo Odbor za ljudska prava Valjevo. Aleksandra Spasojević stručni saradnik Va , Mladen Milovanović i Aleksić Saša Odbor Va

JAVNI UVID NACRT PROSTORNOG PLANA AUTOPUTA

JAVNA PREZENTACIJA planskog dokumenta biće održana u petak 20. septembra 2019. godine sa početkom u 1100 časova u sali Gradske uprave Valjeva, u Valjevu, Кarađorđeva 64.

JAVNA SEDNICA КOMISIJE ZA JAVNI UVID biće održana po završetku javnog uvida, u sredu 16. oktobra 2019. godine, sa početkom u 11:00 časova u sali Gradske uprave Valjeva, u Valjevu, Кarađorđeva 64. Fizička i predstavnici pravnih lica koja su u toku trajanja javnog uvida podnela primedbe u pisanom obliku, mogu prisustvovati javnoj sednici i usmeno ih obrazložiti. O svakoj podnetoj primedbi obrađivač planskog dokumenta javno iznosi svoj stav.

NACRT PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE DRŽAVNOG PUTA IB REDA BROJ 27 LOZNICA – VALJEVO – LAZAREVAC, DEONICA IVERAК – LAJКOVAC (VEZA SA AUTOPUTEM E-763 BEOGRAD – JUŽNI JADRAN, DEONICA BEOGRAD – POŽEGA

detaljnije sa prilozima na : https://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/javni-uvid-u-nacrt-prostornog-plana-podrucja-posebne-namene-drzavnog-puta-ib-reda-br-27 

JAVNI UVID u Nacrt prostornog plana područja posebne namene državnog puta IB reda broj 27 Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac (veza sa autoputem E-763 Beograd – Južni Jadran, deonica Beograd – Požega) i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene državnog puta IB reda broj 27 Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac (veza sa autoputem E-763 Beograd – Južni Jadran, deonica Beograd – Požega) na životnu sredinu (u daljem tekstu: Izveštaj o strateškoj proceni uticaja), održaće se od 5. SEPTEMBRA DO 4. OКTOBRA 2019. GODINE U TRAJANJU OD 30 DANA, svakog radnog dana u zgradama skupština grada Valjeva i opštine Lajkovac, kao i na internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (http://www.mgsi.gov.rs).

Fizička i pravna lica primedbe na Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja mogu dostaviti u pisanoj formi opštinskoj upravi u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 4. oktobrom 2019. godine. Primedbe na Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja mogu se dostaviti i direktno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.

Fizička i predstavnici pravnih lica koja su u toku trajanja javnog uvida podnela primedbe u pisanom obliku, mogu prisustvovati javnoj sednici i usmeno ih obrazložiti. O svakoj podnetoj primedbi obrađivač planskog dokumenta javno iznosi svoj stav.

Nova emisija OdborVa na temu kazne rada u javnom interesu

Nova emisija OdborVa na temu kazne rada u javnom interesu -produkcija OdborVa i TV MARŠ Valjevo

USVOJENA NACIONALNA STRATEGIJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA ŽRTAVA

Vlada Republike Srbije je na današnjoj sednici usvojila Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2020 – 2025. godine koja za cilj ima uspostavljanje novog i sveobuhvatnog sistema zaštite i unapređenja prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Srbiji.

Zajedno sa Strategijom, kao njenim sastavnim delom, usvojen je i Akcioni plan, kojim se uređuje način sprovođenja Strategije u periodu 2020-2022. godine.

Usvajanjem ove Strategije postavljen je jasan strateški put za unapređenje prava žrtava svih krivičnih dela u Republici Srbiji u skladu sa najvišim evropskim standardima. Kroz realizaciju Akcionog plana, koji prati Strategiju, osnovaće se Nacionalna služba za pomoć i podršku žrtvama krivičnih dela u okviru svih viših sudova u Srbiji. Pored toga, izmeniće se materijalno i procesno krivično zakonodavstvo kako bi se omogućilo usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti.

Takođe, Nacionalna mreža službi podrške će kroz saradnju sa kontakt tačkama pri javnim tužilaštvima i policiji omogućiti da sve žrtve dobiju blagovremenu podršku na način i u trenutku kada im je to najpotrebnije. Novi strateški okvir će omogućiti da se šteta žrtvama nadoknađuje efikasnije kroz odlučivanje o imovinsko-pravnom zahtevu već u krivičnom postupku. Dodatno, obukama nosilaca pravosudnih funkcija, policajaca i advokata koji rade sa žrtvama će se pristupiti na novi sistematičniji način.

Od 1. oktobra 2019. počela je i primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji žrtve trgovine ljudima i porodičnog nasilja prepoznaje kao korisnike besplatne pravne pomoći i podrške.

https://www.mpravde.gov.rs/sr/vest/30461/usvojena-nacionalna-strategija-za-ostvarivanje-prava-zrtava.php 
https://www.srbija.gov.rs/vest/480661/usvojena-nacionalna-strategija-za-ostvarivanje-prava-zrtava.php

 

Podrška civilnog društva inicijativi „Ujedinjeni protiv Kovida“

RERI i Yucom daju punu podršku inicijativi „Ujedinjeni protiv Kovida“ i pravu zdravstvenih radnika  da slobodno iznose svoje mišljenje.

Zahtevamo od organa javnih vlasti i direktora zdravstvenih ustanova da se uzdrže od bilo kakvih mera i postupaka koje ugrožavaju slobodu govora, pravo na rad i dostojanstvo lekara i zdravstvenih radnika. Lekari, potpisnici inicijative „Ujedinjeni protiv Kovida“ postupili su kao branitelji i braniteljke ljudskih prava i zbog iznetog mišljenja ne smeju da trpe nikakve posledice.

Najoštrije osuđujemo nastupe nosilaca javnih funkcija kojima se ugrožava sloboda mišljenja, kao i pritiske na lekare da povuku svoj potpis.

Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Krizni štab, kao i sve druge javne institucije koje su uključne u borbu protiv virusa COVID-19, dužne da uzmu u obzir i razmotre svaku inicijativu i kritiku, a posebno one koje dolaze od strane lekara, kako se zatvoreni sistem ne bi urušio, što bi imalo nesagledive posledice.

Kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava takođe je istakla ulogu branitelja i braniteljki ljudskih prava u umanjenju posledica epidemije: ,,Branitelji i braniteljke ljudskih prava rade ključni posao u podržavanju napora na sprečavanju širenja virusa, zaštiti ranjivih ljudi i identifikovanju uticaja pandemije na život i sredstva neophodna za život ljudi. Države treba da javno priznaju doprinose civilnog društva, uključujući i doprinose braniteljki i branitelja ljudskih prava, medijskih radnika i radnica, nezavisnih državnih institucija u deljenju dobrih praksi, rasvetljavanju nedostataka u odgovorima institucija i obrazovanju stanovništva u pogledu javnog zdravlja“.

Pozivamo sve kolege iz civilnog sektora da pruže podršku zaštiti elementarnih ljudskih prava lekara potpisnika inicijative „Ujedinjeni protiv Kovida“.  

Predizborne i izborne neregularnosti 2020

Sumarni prikaz toka izbora 2020 u Valjevskom kraju.Mladen Milovanović – TV Marš

Standardi za sprovođenje postpenalnih aktivnosti

Danas  30.06.2020 su u (hotelu Srbija) Beogradu predstavljeni „Standardi za sprovođenje postpenalnih aktivnosti“, dokument, koji je izradila radna grupa Mreže organizacija za postpenalnu podršku Srbije, čiji je OdborVA punopravni član. Koordinator radne grupe i predsednik izvršnog odbora Mreže, g-din Slobodan Arsenijević, upoznao je predstavnike članica Mreže sa Vodičem za primenu standarda u postpenalnoj praksi. Kako je zaključeno na današnjem skupu, ovaj dokument je dobra polazna osnova za nastavak rada i aktivnosti na polju postpenalnog prihvata bivših osuđenih lica.

Slobodan Arsenijević                                      Perović Aleksandar – Odbor Va

Zaključeni sporazumi o saradnji sa šest udruženja u obavljanju poslova NPM

Zaštitnik građana zaključio je danas (29.06.2020)  sporazume o saradnji u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) sa šest udruženja čijim je statutom predviđen cilj udruživanja unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić potpisao je pojedinačne sporazume sa Viktimološkim društvom Srbije, Кomitetom pravnika za ljudska prava, A11 –Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, Centrom za integraciju mladih, Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji i Odborom za ljudska prava Valjevo.

Potpisanim sporazumima bliže se uređuje saradnja koju će Zaštitnik građana ostvarivati sa izabranim udruženjima u obavljanju poslova NPM a na osnovu Odluke Zaštitnika građana od 19. juna 2020. godine o izboru udruženja sa kojima će Zaštitnik građana sarađivati u obavljanju poslova NPM i u skladu sa članom 2a. stav 2. Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Кonvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka.

Beograd 29 jun 2020

 više o ovome: 

slika preuzeta sa sajta Zaštitnika građana

Radionica RAD U JAVNOM INTERESU -Divčibare 26 27 jun 2020

Radionica RAD U JAVNOM INTERESU -Divčibare 26 27 jun 2020

Prednosti, mane kazne Rada u javnom interesu , Saradnja korisnika, povereničke službe i pravosudja. Ova pitanja bile su tema dvodnevne radionice predstavnika pravosuđa , javnih komunalnih preduće , socijalnih ustanova, advokature, Kolubarskog i Mačvanskog okruga .

Uvodna izlganja imali su : Aleksić Saša , – Odbor za ljudska prava

Vesna Marković, Poverenička služba Valjevo

dr. Mladen Jeličić, sudija Prekšrajnog suda u Šapcu

Sava Djurdjić sudija Apelacionog suda Novi Sad -član Visokog saveta sudstva .

Pored ovih izlaganja u radiončarskom delu su kroz SWOT analizu izlistane mogućnost i predlozi kako se mogu poboljšati uočene slabosti i učiniti da ova kazna bude efikasnija , delotvornija i životvornija.

Ova aktivnost je održana u okviru projekta – Alternativne sankcije u Srbiji kroz lokalnu zajednicu na putu u EU – Program podrške civilnom društvu i medijima u  oblasti evropskih integracija u hotelu Divčibare na Divčibarama

SLIKE SA RADIONICE:

Zaštita izbornih prava – neregularnosti u izbornom procesu

Kratak video o neregularnosti tokom izbornog procesa

Zaštita izbornih prava – izvodi iz zakona

 

OdborVa ponovo član Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM)

Zaštitnik građana je danas doneo Odluku o izboru udruženja sa kojima će u narednom periodu sarađivati u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM). Odlukom Zaštitnika građana, saradnja će se uspostaviti sa udruženjima: A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Odbor za ljudska prava Valjevo, Centar za integraciju mladih, Viktimološko društvo Srbije, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Komitet pravnika za ljudska prava.

Zakonom o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka određeno je da Zaštitnik građana obavlja poslove NPM i da u obavljanju tih poslova sarađuje sa ombudsmanima autonomnih pokrajina i udruženjima čijim je statutom predviđeni cilj udruživanja unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda. Postupak izbora udruženja sproveden je po Javnom pozivu koji je objavljen na internet stranici Zaštitnika građana 4. juna 2020. godine.

više o tome na ovom linku

Zaštita izbornih prava – izvodi iz zakona

UPUTSTVO: Neke najznačajnije odredbe zakona u vezi sa pravnim sredstvima u izbornom postupku i primeri.
Primeri PRIGOVORA nisu nikako zvanični obrasci već su dati kao primer i upustvo u kom pravcu Vi možete sastaviti svoj prigovor na eventualnu , konkretnu situaciju koji bi primetili ili smtrate da je Odluka tj Rešenje GIК ili RIК nezakonito , da je radnja tokom izbora nepravilna ili da je načinjen propust biračkog odbora…..

Primer PRIGOVORA Gradskoj izbornoj komisiji ( primer se može koristiti ili može poslužiti kao ilustracija Vašeg ličnog prigovora) . Odštampati u 2 primerka ( jedan za Кomisiju jedna za Vas)
prigovor se predaje Кomisiji neposredno (zgrada Grada Valjeva) ili poštom na adresud GIК Valjevo ulica Кarađorđeva 64 , ukoliko posedujete elektronski sertifikat i putem emaila: gik2020@valjevo.org.rs
web adresa GIK Valjevo  

Prigovor Republičkoj izbornoj komisiji primer : Podnosi se na adresu : REPUBLIČКA IZBORNA КOMISIJA  Кralja Milana 14  11000 Beograd :

rik@parlament.rs
izbori@parlament.rs

ZAKON O LOKALNIM IZBORIMA

(„Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 34/2010 – odluka US, 54/2011, 12/2020, 16/2020 – autentično tumačenje i 68/2020)

  1. Zaštita izbornog prava

Član 51

Svaki birač, kandidat za odbornika i predlagač kandidata ima pravo na zaštitu izbornog prava, po postupku utvrđenom ovim zakonom.

Član 52

Birač, kandidat za odbornika ili predlagač kandidata ima pravo da podnese prigovor izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovođenja, utvrđivanja i objavljivanja rezultata izbora.

Prigovor se podnosi u roku od 24 časa od dana kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust.

Član 53

Izborna komisija doneće rešenje u roku od 48 časova od prijema prigovora i dostaviti ga podnosiocu prigovora.

Ako izborna komisija jedinice lokalne samouprave usvoji podneti prigovor, poništiće odluku ili radnju.

Član 54

Protiv rešenja izborne komisije, može se izjaviti žalba Upravnom sudu u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja.

Izborna komisija dužna je da sudu dostavi odmah, a najkasnije u roku od 12 časova sve potrebne podatke i spise za odlučivanje.

U postupku zaštite izbornog prava sud shodno primenjuje odredbe zakona kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima.

Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od dana prijema žalbe sa spisima.

Odluka doneta u postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka, predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.

 

Član 58

Dok je biračko mesto otvoreno i dok traje glasanje svi članovi biračkog odbora ili njihovi zamenici moraju biti na biračkom mestu.

Za svako biračko mesto obezbediće se posebna prostorija u kojoj je moguće obezbediti tajnost glasanja.

U prostoriji u kojoj se obavlja glasanje može biti prisutan samo onoliki broj birača koliko ima obezbeđenih mesta za tajnost glasanja.

Zabranjeno je zadržavanje na biračkom mestu svih lica koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora koja su utvrđena ovim zakonom.

Pripadnici policije na dužnosti mogu ući na biračko mesto samo ako su na biračkom mestu narušeni red i mir, na poziv predsednika biračkog odbora.

Zbog povrede odredaba st. 1. do 5. ovog člana može se podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, koja odlučuje da li će se glasanje na tom biračkom mestu ponoviti.

 

ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA

(„Sl. glasnik RS“, br. 35/2000, 57/2003 – odluka USRS, 72/2003 – dr. zakon, 75/2003 – ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 – dr. zakon, 85/2005 – dr. zakon, 28/2011 – odluka US, 36/2011, 104/2009 – dr. zakon, 12/2020 i 68/2020)

XI ZAŠTITA IZBORNOG PRAVA

Član 93

Organi nadležni za sprovođenje izbora dužni su da u toku izbornog postupka obaveštavaju birače o njihovim izbornim pravima i o načinu zaštite tih prava.

Član 94

Svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava, po postupku utvrđenom ovim zakonom.

Član 95

Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor Republičkoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora.

Prigovor protiv odluke, radnje ili propusta biračkog odbora podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji.

Prigovor iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi se u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust.

Član 96

Republička izborna komisija donosi rešenje u roku od 48 časova od časa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.

Ako Republička izborna komisija usvoji prigovor, poništiće odluku ili radnju.

Ako Republička izborna komisija po prigovoru ne donese rešenje u rokovima predviđenim ovim zakonom, smatraće se da je prigovor usvojen.

Član 97

Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu.

Žalba se podnosi preko Republičke izborne komisije u roku od 48 časova od prijema rešenja.

Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Upravnom sudu prigovor i sve potrebne spise.

Upravni sud odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba zakona kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima.

Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima.

Odluka doneta u postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena zakonom kojim se uređuje upravni spor.

Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajuća izborna radnja, odnosno izbori ponoviće se najdocnije za deset dana.

 

Prvi dan Medjunarodne naučne konferencije

Kratak pregled i prikaz prvog radnog dana konferencije
DRUŠTVENI RAZVOJ I BEZBEDNOST ZAJEDNICE SA AKCENTOM NA GRAD VALJEVO I KOLUBARSKI OKRUG.

Video Materijal

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija o kazni rada u javnom interesu

Nova emisija OdborVa na temu kazne rada u javnom interesu

Zloupotreba javnih resursa u predizbornim aktivnostima