Aktivnosti

KAZNENO POPRAVNI ZAVOD U KRAGUJEVCU

Otvoren novi Kazneno-popravni zavod u Kragujevcu

Kragujevac – Novi Kazneno-popravni zavod (KPZ), jedan od najmodernijih zatvorenog tipa u Srbiji, sa smeštajnim kapacitetom za 500 osoba lišenih slobode, otvoren je u Kragujevcu.

Zavod je izgrađen u skladu sa standardima Evropskih zatvorskih pravila, na preko 20.000 kvadrata, a otvaranju je prisustvovala ministarka pravde Maja Popović koja je istakla da je to jedan od najmodernijih i najsigurnijih zatvorskih objekata u Evropi.

„Sa izgradnjom ovog objekta definitivno smo postigli zlatni standard zatvorskih pravila Evrope. U ovom objektu, na human način zatvorenici mogu da izdržavaju svoje zatvorske kazne“, navela je Popović.

Navela je da su sve sobe dobro opremljene, a da je kompletan nameštaj izrađen u Kazneno-popravnim domovima u Srbiji, čime je napravljena milionska ušteda u budžetu.

U objektu će raditi 270 zaposlenih, a otvoren je konkurs za novih 130 komandira, rekla je ministarka i dodala da je kapacitet objekta 500 zatvorenika, a da je trenutno oko 270 osoba smešteno u novom zatvoru.

„Radiće se i na edukaciji zatvorenika kako bi se lakše resocijalizovali i pripremili za život van zatvora. Ovaj program koji smo napravili sa Savetom Evrope i Razvojnom bankom Saveta Evrope, pruža mogućnosti našoj državi da dalje ispunjavamo aktivnosti u poglavlju 23, što je važni za proces evrointegracija“, rekla je Popović.

Izgradnju novog Kazneno-popravnog zavoda u Kragujevcu najvećim delom kreditirala je Razvojna banka Saveta Evrope, sa 17 miliona evra, dok je Srbija izdvojila 13 miliona evra, koji su opredeljeni i za opremanje objekata.

Viceguverner Razvojne banke Saveta Evrope Tomaš Boček izrazio je zadovoljstvo zbog učešća na ovom projektu.

On je rekao da su poboljšanje uslova života osobama lišenih slobode i pružanje mogućnosti obuke i rehabilitacije tokom izdržavanja kazne zatvora ključni preduslov za njihovu buduću reintegraciju u društvo.

Pohvalio je rad Ministarstva pravde, posedbno Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u naporima da se izgradi ustanova koja zadovoljava evropske standarde za dostojanstven život i mogućnost razvoja, kao i za bolje uslove za rad zatvorskog osoblja.

„Srbija čini značajne korake u ispunjavanju uslova za sektor pravosuđa na putu ka EU, sa fokusom na veoma važan, ali često nedovoljno finansiran sektor Kazneno-popravnih ustanova“, rekao je Boček i dodao da je Razvojna banka nastaviti da podržava inicijative Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, i Srbije u celini.

Podnet predlog -inicijativa za izmenu KZ i ZIVS

Valjevo, 10. novembar 2022.g.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija dostavljen je na razmatranje i usvajanje Odboru za pravosuđe Narodne Skupštine Republike Srbije, Vladi i Ministarstvu pravde Republike Srbije.

Predlog izmena i dopuna Krivičnog Zakonika i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija je rezultat istraživanja i rada Odbora za ljudska prava Valjevo na polju primene sistema Alternativnog (vanzavodskog) izvršenja krivičnih sankcija i mera.

U ovom višegodišnjem procesu svoj nemerljiv doprinos su dali predstavnici institucija koje su direktni učesnici sistema AIKS i to: predstavnici sudske vlasti, tužilaštva, MUP-a, povereničkih kancelarija Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, predstavnici Advokatskih komora Srbije, predstavnici lokalnih samouprava, javnih komunalnih preduzeća, organizacija civilnog društva, medija, lica osuđenih na kazne vanzavodske sankcije i mere i dr. sa teritorije Zapadne i Centralne Srbije.

Ovim putem svima se zahvaljujemo na angažovanju i profesionalnom pristupu koji nam je omogućio da razumemo koje su prepreke sa kojima se suočavaju učesnici u sistemu izvršenja AIKS i da na osnovu dobijenih saznanja izradimo dokument „Preporuke za unapređenje izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji“.

Na osnovu ovog dokumenta i uz učešće eksperata i stručnih saradnika, OdborVA pokreće inicijativu i podnosi Predlog Zakona  o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija koji možete pogledati ovde. OdborVA-Predlog Zakona o izmenama i dopunama KZ  OdborVA-Predlog Zakona o izmenama i dopunama ZIVS

Ova inicijativa, pored toga što predstavlja doprinos u poboljšanju funkcionisanja sistema izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji, usklađena je sa praksom EU kao i sa Preporukama Saveta Evrope koja se odnose na polje harmonizacije i standardizacije sa pravilima EU, u oblasti „…razvijanja jasnog i funkcionalnog sistema alternativnih/vanzavodskih krivičnih sankcija i mera…“ (pregovaračko poglavlje 23. o pristupanju Srbije EU).

Višegodišnja nastojanja i rezultati na polju doprinosa primeni AIKS finalizovana su u okviru projekta „Mera između kazne i šanse – sprovođenje preporuka za unapređenje AIKS“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.

zatvor

Zakoniti postupci KPZ Niš prema osuđeniku Selimiju

Beograd, 8. novembar 2022. – Zaštitnik građana utvrdio je da je Kazneno-popravni zavod (KPZ) u Nišu postupao u skladu sa zakonom predviđenim procedurama povodom svih prijava osuđenika Petrita Selimija da mu je bezbednost ugrožena u niškom zatvoru, saopštila je Uprava Ministarstva pravde za izvršenje krivičnih sankcija.

Selimi, koji je sproveden iz švajcarskog u niški zatvor, najavio je, kako se navodi u saopštenju, da će pokušati putem medija da „izvrši pritisak“ na upravu KPZ Niš, a pojedini mediji su iskoristili ovaj slučaj kako bi predstavili da je atmosfera u srpskim zatvorima, kako su naveli, „napeta“, ističući da, navodno, ovog osuđenika „drugi zatvorenici napadaju, a da zaštitu ne dobija“.

„Na osnovu pažljive analize svih činjenica i dokumentacije pribavljene u ispitnom postupku, Zaštitnik građana je utvrdio da je KPZ u Nišu zakonito i pravilno postupao u predmetnom slučaju, preuzimajuću u kontinuitetu radnje u cilju zaštite bezbednosti osuđenog Selimi Petrita“, navodi se u izveštaju Zaštitnika koji obavlja i poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

Postupkom kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Zaštitnik građana je utvrdio da je zavod vodio svu potrebnu dokumentaciju, zdravstveno stanje osuđenog pažljivo pratio i o relevantnim događajima obavestio nadležno tužilaštvo tako da nije bilo propusta ni u tom pogledu.

Uprava ističe da nije pronađen nijedan dokaz koji bi potkrepio da je osuđenom Selimiju bezbednost ugrožena od kad je sproveden iz švajcarskog u niški zatvor i ovom prilikom ponavlja da su sve njegove prijave predstavljale nezakonit pokušaj da izdejstvuje prelazak u poluotvoreno odeljenje i povoljniji tretman.

U prilog tome govori i odluka sudije za izvršenje, organa zaduženog za poštovanje prava lica lišenih slobode, da odbije Selimijev zahtev za sudsku zaštitu, smatrajući ga neosnovanim.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija žali što su pojedini među medijima iskoristili ovaj slučaj kako bi predstavili da je atmosfera u srpskim zatvorima, kako su naveli, „napeta“, ističući da, navodno, ovog osuđenika „drugi zatvorenici napadaju, a da zaštitu ne dobija“.

Dužna novinarska pažnja je izostala i zanemarena je činjenica da se ovakvim zlonamernim neistinama uznemirava javnost, posebno osuđena lica i njihove porodice.

Na žalost okrenulo se senzacionalizmu i spinovanju u kome je uprava zatvora unapred proglašena „krivom“, bez čekanja na izveštaj nezavisne institucije koja obavlja stručni nadzor i kontrolu nad izvršenjem krivičnih sankcija, zaključuje se u saopštenju.

CEPRIS objavio Polazne osnove za usvajanje Zakona o sudijama

Beograd, 21. oktobar 2022. – Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) formirao je u julu 2022. godine pet radnih grupa koje su sačinile polazne osnove za usvajanje pet zakona – Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva.

Polazne osnove treba da ukažu na ključna pitanja koja sada moraju biti regulisana pomenutim zakonima, uz predlaganje konkretnih rešenja, a imajući u vidu izmenjeni Ustav.

U Ustavu Srbije nije definisan položaj sudske vlasti niti je odnos tri grane vlasti određen i ograničen u skladu sa načelom vladavine prava. To iziskuje da se posebna pažnja pri donošenju Zakona o sudijama posveti osnovnim načelima koja treba da obezbede vladavinu prava i pravde.

Pravnici CEPRIS-a izradili su polazne osnove za usvajanje ovog zakona, kao pravac u kom ga treba menjati u najbitnijim pitanjima.

U ključne neuralgične tačke Zakona o sudijama mogu se svrstati:

  • Osnovna načela (nezavisnost, stalnost i nepremestivost , pravo na udruživanje slobodno izražavanje i javno delovanje, održavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost);
  • Udaljenje, premeštaj, upućivanje sudija (nepremestivost – upućivanje i premeštaj, međusobna nezavisnost sudija – izmena godišnjih poslova, raspored predmeta, vrednovanje);
  • Izbor sudije (postupak za izbor sudije)
  • Prestanak sudijske funkcije (razrešenje sudije);
  • Predsednik suda (vršilac funkcije predsednika suda);
  • Sudije porotnici (postupak i imenovanje sudija porotnika);
  • Disciplinska odgovornost sudija (težak disciplinski prekršaj – postupak za razrešenje).

Polazne osnove za usvajanje Zakona o sudijama delo je redovnog profesora katedre za teoriju, sociologiju i filozofiju prava Pravnog fakulteta u Beogradu Miodraga Jovanovića, zajedno sa saradnicama – sudijom krivičnog odeljenja Višeg suda u Požarevcu Gordanom Vidojković, sudijom parničnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Slađanom Pantović i advokaticom Natašom Stojadinović.

Evropska komisija: I pored napretka, još uvek postoji neprimeren politički uticaj na pravosuđe u Srbiji

Brisel, 12. oktobar 2022. – Srbija je u oblasti pravosuđa postigla izvestan napredak u pravcu osnaživanja nezavisnosti i odgovornosti, ali u praksi se još uvek ne vidi smanjenje neprimerenog političkog uticaja na sudije i tužioce, piše u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija.

 
Evropska komisija je 12. oktobra objavila Godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu pristupanja EU.

izveštaju koji pokriva period od 20. juna 2021. do 20. juna 2022. godine, Komisija navodi da je Srbija u februaru učinila važan korak usvajanjem ustavnih amandmana, kao i pratećeg ustavnog zakona kojim su definisani potezi i rokovi za reformu sudstva.

Navodi se da je u pripremi ustavnog zakona dva puta konsultovana i Venecijanska komisija Saveta Evrope, i da su njene primedbe usvojene, kao i da je javna rasprava bila dovoljno inkluzivna i transparentna.

Zakoni čije je usvajanje omogućeno izmenama Ustava uglavnom se odnose na imenovanje sudija i tužilaca i treba da spreče potencijalne uticaje politike na pravosuđe, što, kako se navodi, sa sadašnjim zakonodavstvom nije slučaj.

Da bi ustavni amandmani imali i praktičan efekt, neophodno je da prateći zakoni budu brzo usvojeni“, piše u izveštaju Evropske komisije.

Podsećajući da su za izradu novih zakona imenovane dve stručne komisije, Evropska komisija ukazuje da će u tom procesu biti neophodne široke i inkluzivne konsultacije, kao i potpuno usaglašavanje sa preporukama Venecijanske komisije i evropskim standardima.

Upskos tom pozitivnom razvoju, ostaju značajni izazovi i kašnjenja u realizaciji, koji se odnose na nepristrasnost, odgovornost, efikasnost i profesionalnost sudstva. Sadašnji sistem imenovanja, premeštaja i napredovanja sudija i tužilaca mora da bude izmenjen kako bi se obezbedilo da karijere budu u postpunosti zanovane na zaslugama“, navodi se u izveštaju.

Komisija dodaje i da je “preduzet jedan broj koraka kako bi se smanjio prostor za uticaj politike na pravosuđe, ali još se u praksi ne može videti slabljenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce“.

Konstatuje se i da “je pritisak na sudstvo i tužilaštvo i dalje visok” i da “vladini zvaničnici, uključujući i one najviše, i članovi parlamenta i dalje javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke, kao i rad pojedinih sudija i tužilaca“, što je suprostno i novom kodeksu ponašanja poslanika.

Takođe, “jedna broj medija objavljuje procurele informacije o istragama i sudskim predmetima, što se može smatrati uplitanjem u istrage i sudske postupke, i što rađa neprimeren pritisak na pojedinačne članove sudova ili tužilaštava“, navodi se u izveštaju.

 
Napominjući da je Srbija dužna da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i da u potpunosti poštuje i primenjuje njegove presude i odluke, Evropska komisija ukazuje da se u Srbiji i dalje dovode u pitanje presude tog krivičnog suda, i to i na najvišim nivoima.
izveštaju se ukazuje i da Srbija treba da počne da primenjuje strategiju ljudskih resursa i prateći akcioni plan, koje je usvojila u decembru 2021. godine i koji treba da unaprede efikasnost celog pravosuđa.

U delu izveštaja koji se odnosi na borbu protiv korupcije, ocenjuje da Srbija u toj oblasti ima izvestan nivo pripremljenosti za evropske integracije.

Podseća se na ocenu Grupe država protiv korupcije (GRECO) iz marta ove godine, da je Srbija usvajanjem amndmana na Zakon o sprečavanju korupcije pokušala da reši uočene nedostake i osnažila okvirne uslove za sprečavanje sukoba interesa u slučaju poslanika, sudija i tužilaca. Navodi se i da se blago povećao broj osuđujućih prvostepenih presuda za slučajeve visoke korupcije.

Međutim, kako se navodi, Srbija još mora da pripremi novu antikorupcijsku strategiju i prateći akcioni plan, koordiniše prevenciju i represiju korupcije i da se temeljito posveti njenom suzbijanju.

 
izveštaju se primećuje i da u pojedinim slučajevima, a navodi se konkretno i slučaj Krušika, nisu u skladu sa zakonom istražene optužbe uzbunjivača koje se odnose na korupciju na visokom nivou. Evropska komisija primećuje i da veliki broj izuzeća iz odredbi Zakona o javnim nabavkama predstavlja ozbiljan rizik za korupciju.
Srbija ima izvestan nivo pripremljenosti i u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, i u posmatranom periodu je zabeležen ograničen napredak u sprovođenju preporuka koje treba da unaprede tu borbu.

Podaci koje je dostavila Srbija pokazuju pomešanu sliku – broj novih istraga i pravosnažnih presuda porastao je 2021. u odnosu na prehodnu godinu, dok je broj optužnica i prvostepenih presuda opao. Proaktivne i sistematske istrage novčanih tokova, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogaćenja, nisu redovna praksa“, piše u izveštaju.

Takođe se primećuje i da se u Srbij još uvek u ograničenoj meri koriste instrumenti zamrzavanja i zaplene imovine stečene krivičnim delom.

U tom kontekstu se navodi da Srbija mora da pojača istrage i procesuiranje dela vezanih za pranje novca i da više koristi instrument zamrzavanja i zaplene imovine.

Uz to Srbija “treba da izmeni krivični zakonik kako bi efikasno kriminalizovala trgovinu oružjem“, piše u izveštaju, i dodaje da kao i tokom 2020, ni 2021. godine u Srbiji u kontekstu organizovanog kriminala nijedna osoba nije osuđena za dela povezana sa vatrenim oružjem i trgovinu oružjem..

Srbija, dodaje se, treba da “preduzme konkretne korake koji će obezbediti jasno razlikovanje prisluškivanja komunikacija u okviru krivične istrage sa jedne, od onog koje se vrši iz bezbednosnih razloga“,

izveštaju se primećuje i da u Srbiji nije zabeležen napredak u usklađivanju domaćih zakona sa zakonima EU o ekološkoj odgovornosti i krivičnim delima iz te oblasti, prenosi Dnevni evropski servis.

AIKS – FINALIZOVAN TEKST PREDLOGA IZMENE I DOPUNE KZ I ZIVS

Valjevo, 4.oktobar 2022.g.

Radna grupa Odbora za ljudska prava Valjevo je proteklog vikenda na Zlatiboru finalizovala tekst predloga izmena i dopuna Krivičnog zakonika i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija.

Ovim skupom je zaokružen trogodišnji ciklus rada OdboraVA na doprinosu unapređenja sistema izvršenja vanzavodskih krivičnih sankcija i mera. Veliki doprinos u ovom multisektorskom procesu dali su predstavnici institucija koje su direktni učesnici sistema AIKS – sudije, poverenici, tužioci, advokati, predstavnici MUP, predstavnici lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzeća i dr. iz regiona zapadne i centralne Srbije. Zahvaljujemo se na podršci svim učesnicima u procesu, stručnim saradnicima i ekspertima kao i partnerima iz Beogradske otvorene škole.

U nastavku aktivnosti predlog izmena i dopuna dva zakona u zvaničnoj formi će biti dostavljen predstavnicima zakonodavne i izvršne vlasti kako bi postao deo zakonske regulative a sve sa ciljem unapređenja funkcionisanja sistema AIKS.

  Aktivnosti se realizuju u okviru projekta „Mera između kazne i šanse – sprovođenje preporuka za unapređenje AIKS“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.

ZAVRŠENA XXV KONFERENCIJA „PROUZROKOVANJE ŠTETE, NAKNADA ŠTETE I OSIGURANJE“

Nakon tri dana rada, u Valjevu je 23. septembra završena 25.po redu međunarodna naučna konferencija „Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje“. Kvalitetni autorski radovi i izlaganja privukli su veliki broj učesnika iz zemlje i više Evropskih zemalja. Pored radnog dela gosti su imali priliku da se bolje upoznaju sa našim gradom i zanimljivim destinacijama Valjevskog kraja. Opšte mišljenje učesnika je da su grad Valjevo i organizatori konferencije, među kojima je i OdborVA bili odlični organizatori i domaćini.

 

Predstavljeni radni tekstovi zakona u oblasti pravosuđa

Beograd, 27. septembar 2022. – „Pred vama su predlozi korenitih i dalekosežnih promena, koje će značajno uticati na jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva, a koje suštinski podrazumevaju isključenje politike iz izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca i uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, premeštaja i prestanka njihove funkcije“, izjavila je ministarka pravde Maja Popović na predstavljanju radnih tekstova zakona u oblasti pravosuđa.

Otvarajući javnu raspravu o setu pravosudnih zakona u Beogradu, Popović je istakla da su građani, podrškom ustavnim promenama, osnažili temelje vladavine prava i pravne sigurnosti i time stvorili uslove  za  uspešniju zaštitu ljudskih prava, ekonomski razvoj države i jačanje njenih demokratskih kapaciteta.

Imajući u vidu da je Ustavnim zakonom predviđen rok od godinu dana za usvajanje seta pravosudnih zakona, istog dana kada je proglašen Akt o promeni Ustava u Narodnoj skupštini, Ministarstvo pravde je započelo konsultacije sa Visokim savetom sudstva, Državnim većem tužilaca, Vrhovnim kasacionim sudom, Republičkim javnim tužilaštvom, Društvom sudija Srbije, Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, profesorima pravnih fakulteta, naučnim saradnicima Instituta za uporedno pravo i predstavnicima ostalih nevladinih organizacija“, istakla je ministarka pravde.

Uprkos tome što je bila izložena pritiscima pojedinih nevladinih organizacija i udruženja, da njihovi predstvnici i rukovodstva uđu u sastav radnih grupa, Popović je izjavila da se prilikom odlučivanja o izboru članova rukovodila isključivo kriterijumima stručnosti, profesionalnosti i integriteta.

Radne grupe ne mogu biti glomazne i disfunkcionalne. Nemoguće je da se obezbedi rad radne grupe sa ogromnim brojem članova, te je bilo nemoguće da u njihov sastav uključimo sva zainteresovana lica i udruženja koji su iskazala želju da u njima učestvuju“, naglasila je ministarka. „Moj jedini cilj bio je da u radne grupe uključim lica za koja sam smatrala da će dati najveći doprinos za iznalaženje najboljih normativnih rešenja“, istakla je Popović.

Nakon četiri meseca napornog i predanog rada na izradi zakonskih rešenja, javnosti su predstavljeni radni tekstovi Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Novim normativnim aktima Visoki savet sudstva je definisan kao nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost suda, sudije, predsednika suda i sudije porotnika, dok je Visoki savet tužilaštva definisan kao samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.

Ovim organima je, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije iz oktobra i decembra prošle godine, garantovana budžetska samostalnost, pa će moći direktno da predlažu sredstva za svoj rad, kao i plate nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije. Ovim organima su, u skladu sa Ustavom, poverene i nove, znatno veće nadležnosti ‒ izbor svih sudija i predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca, kao i predlaganje kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca.

Zahvalivši se predstavnicima Evropske Unije i Saveta Evrope na podršci u reformi pravosuđa, Popović je pozvala sve zainteresovane institucije i pojedince da aktivno učestvuju u javnoj raspravi i doprinesu stvaranju što kvalitetnijih pravosudnih zakona.

Prisutnima su se obratile predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović i Republički javni tužilac Zagorka Dolovac, kao i šef delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuel Žiofre, koji je istakao da su reforme u oblasti pravosuđa ključni korak na evropskom putu Srbije, od koga će veliku korist imati i država Srbija i njeni građani. „Snažno podržavamo ovakvo opredeljenje, kao i ozbiljan napor koji su Vlada Republike Srbije, a posebno Ministarstvo pravde, zajedno sa predstavnicima pravosuđa i pravne struke, uložili u promociji i inplementaciji reformi, koje će Srbiju značajno približiti evropskoj porodici, kojoj i pripada“, istakao je Žiofre.

XXV MEĐUNARODNA NAUČNA KONFERENCIJA „PROUZROKOVANJE ŠTETE, NAKNADA ŠTETE I OSIGURANJE“

U Valjevskom hotelu „Omni“ 21. septembra počinje trodnevni međunarodni naučni skup „Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje“. Uz podršku grada Valjeva, ovogodišnji suorganizatori jubilarne 25. po redu međunarodne konferencije su Institut za uporedno pravo i Udruženje za odštetno pravo iz Beograda, kao i Odbor za ljudska prava iz Valjeva.

Očekuje se izlaganje 40 autora i predavača uz prisustvo na konferenciji više od 100 učesnika iz zemlje i desetak Evropskih zemalja uključujući i zemlje iz regiona.

Očekuje se da rad na trodnenoj konferenciji doprinese unapređenju znanja iz oblasti prouzrokovanja štete, naknade štete i osiguranja za stručnjake iz različitih oblasti a samim tim i povećanje efikasnosti rada svih nadležnih organa i institucija u oblasti koja je tema skupa.

PROGRAM KONFERENCIJE

https://odbor.rs/wp-content/uploads/2022/09/Finalni-program-Valjevo-2022.pdf

Ministarstvo pravde

Ministarstvo pravde objavilo radne verzije pravosudnih zakon

Beograd, 13.septembar 2022. – Ministarstvo pravde objavilo je na svom sajtu radne verzije propisa pravosudnih zakona u skladu sa ustavnim amandmanima.

Objavljena je radna verzija Zakona o uređenju sudova, Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaštva.

Takođe, sve primedbe, predlozi i sugestije na radne verzije tih zakona mogu se slati na mejl adresu konsultacije@mpravde.gov.rs ili na adresu Ministarstvo pravde, Nemanjina 22-26.
Objavljivanjem radne verzije pravosudnih zakona počinje javna rasprava.

Dragana Boljević

Boljević: Unapređenja zbog izmena zakona, ali ima nedostataka

Beograd, 13. septembar 2022. – Sudija Vrhovnog kasacionog suda i član Radne grupe za izradu pravosudnih zakona Dragana Boljević poručila je danas da je proces izmene zakona u skladu sa ustavnim amandmanima bio izezetno težak, ali da su na kraju postigunta zakonska unapređenja.

Ona je precizirala da se unapređenja odnose na vrednovanje rada suda, transparetnost izbornog procesa Visokog saveta sudstva (VS S), izbornog procesa za VS S, razdvajanje poslova pravosudne uprave između Ministarstva pravde i VS S, prebacivanje u nadležnost VS S-u da odlučuje o prigovorima na godišnji raspored, kao i niz dugih, manjih poboljšanja.

S druge strane, Boljević kaže da nije zadovoljna što se nije menjao materijalni položaj sudija, kao i status pripravnika i pomoćnika.
Kada je u pitanju status pripravnika i pomoćnika, Boljević je istakla da su i pored insistiranja, izostala rešenja tog problema, pod, kako je navela, izgovorom da je Strategijom ljudskih resursa za 2023. godinu predviđeno da se to pitanje sistemski reši izdvajanjem iz Zakona o državnim službenicima celokupnog sudskog osoblja i njihovog prenošenja pod kapu Saveta.

Ona smatra da je loše rešenje i što u pojedinim fazama za izbor clanova VS S nedostaje pravno sredstvo, kao što je za pojedine situacije propisana žalba Ustavnom sudu umesto tužbe ili čak žalbe Upravnom sudu.

Boljević je dodala da je sporan i pravni lek kandidata za člana VS S iz reda istaknutih pravnika na odluku o odbačaju prijave, i druga pojedina rešenja.

Odbor za ljudska prava Valjevo nastavlja saradnju sa Zaštitnikom građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM)

Beograd, 12. septembar 2022. – Odbor za ljudska prava Valjevo nastavlja saradnju sa Zaštitnikom građana u narednom periodu sarađivati u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM).

Zaštitnik građana doneo je Odluku o izboru udruženja sa kojima će u narednom periodu sarađivati u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM). Pored valjevskog Odbor za ljudska prava, Zaštitnika građana saradnju će uspostaviti i sa sledećim udruženjima: Centar za integraciju mladih, Viktimološko društvo Srbije, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava i Klikaktiv – Centar za razvoj socijalnih politika. Postupak izbora udruženja sproveden je po Javnom pozivu Zaštitnika građana od 22. jula 2022. godine.

Zakonom o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka određeno je da Zaštitnik građana obavlja poslove NPM-a i da u obavljanju tih poslova sarađuje sa ombudsmanima autonomnih pokrajina i udruženjima čijim je statutom predviđeni cilj udruživanja unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda.

hapšenje

U 2021. godini podneto 2.513 krivičnih prijava prema maloletnim učiniocima krivičnih dela

Beograd, 14. jul 2022. – Ukupan broj krivičnih prijava prema maloletnim učiniocima krivičnih dela u 2021. godini je 2 513, broj podnetih predloga veću za izricanje krivičnih sankcija je 1 749, dok je broj maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije 1 383, što je za 12% više u odnosu na  2020. godinu, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku.

U saopštenju se navodi da je u 2021. godini, prema maloletnim učiniocima krivičnih dela primenjeni su vaspitni nalozi: u 180 slučajeva vaspitni nalog je primenio javni tužilac za maloletnike, a u 79 slučajeva sudija za maloletnike. U istoj godini, za tri maloletnika je izrečena kazna  maloletničkog zatvora (0,2%).

Video Materijal

Sastanak sa Zaštitnikom građana

Saradnja sa Mrežom organizacija za postpenalnu podršku Srbije (MOPPS)

Odbor za ljudska prava Valjevo i alternativno izvršenje krivičnih sankcija

Okrugli sto u Šapcu