Aktivnosti

Забрањене све посете осуђеницима у наредне две седмице

30.03.20.2020У наредних 14 дана биће забрањене све посете осуђеним лицима у казнено-поправним заводима и окружним затворима у Србији у циљу спречавања могуће епидемије вируса корона у пеналним установама, а у складу са препорукама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Инфективне клинике Клиничког центра Србије.

Осуђеним лицима биће омогуђено да у што већој мери користе телефонске говорнице.

Адвокати имају право на посете својим брањеницима који се налазе у притвору само ако у наредних седам дана имају заказано суђење у притворским предметима и то у трајању од 30 минута, ради припремања одбране.

Посете притвореним лицима од стране адвоката биће спроведене уз пуне мере заштите које подразумевају стаклену или другу провидну баријеру између саговорника као и обавезно коришћење заштитних маски за лице и рукавица.

Управници завода ће у непосредном контакту са поступајућим судијама и уз њихово одобрење обезбедити услове да се и притвореним лицима омогуће телефонски разговори у мери у којој је то могуће и оправдано.

А.К. Београда као меру спречавања епидемије предлаже Аменстију

ПРЕДЛОГ ЗА АМНЕСТИЈУ ОДРЕЂЕНИХ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА КАКО БИ СЕ РАСТЕРЕТИЛИ КАПАЦИТЕТИ У КП ЗАВОДИМА
преузето са АКБеограда 

МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

-Министру правде г-ђи Нели Кубуровић –

ПРЕДЛОГ ЗА АМНЕСТИЈУ ОДРЕЂЕНИХ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА КАКО БИ СЕ РАСТЕРЕТИЛИ КАПАЦИТЕТИ У КП ЗАВОДИМА

У Републици Србији је тренутно око 11.000 лица лишено слободе од чега је око 8.000 осуђеника који се налазе на издржавању казне затвора и око 3.000 притвореника. На основу Закона о амнестији из 2012.године, казнено поправне заводе је у протеклих осам година напустило 2.763 осуђеника, док је након ступања закона на снагу казнено поправне заводе напустило око 1.100 лица – која су извршила лакша кривична дела.

Амнестија је по својој правној природи акт политичке воље државних органа, којим се мења положај осуђених лица јер су се измениле друштвене, економске или политичке прилике. У Србији се до сада амнестији прибегавало у више наврата, али само када нека нова политичка структура победи на изборима као нпр. 2000.године или 2012.године. Дакле, амнестија у Србији је увек представљала чин „даривања“ а никада није била резултат аргументованог рационалног промишљања и објективних околности.

У условима ванредног стања предузимају се драстичне мере како би се спречило ширење вируса „COVID-19“ и заштитили здравље и животи свих грађана Србије. У наредном периоду очекује се да би ситуација могла значајно ескалирати, у ком случају ће се сви расположиви здравствени капацитети ставити у функцију непрекидног рада. Имам утисак да у оваквим околностима ником није ни на крај памети да се један број грађана Србије налази у крајње беспомоћној ситуацији – у оправданом страху од заразе, али без могућности да сами поводом тог страха било шта предузму. Једном речју, они су препуштени другима који се старају о њиховој безбедности, али опет у оквирима својих објективних могућности и расположивих капацитета који се нажалост не могу изменити Ови грађани су на издржавању казне затовра – негде на маргини, ван видокруга јавности и у огромном страху ишчекују да виде шта ће се догодити – и са нама и са њима.

Имајући у виду:

-да је у условима ванредног стања у потпуности прекинуто са одлучивањем поводом молби за условни отпуст, јер ова врста поступака није препозната као приоритет у раду судова, тако да је свим лицима на издржавању казне затвора право на условни отпуст суштински у потпуности суспендовано на неодређено време – док ванредно стање траје

-да је изразито присутан ризик од неконтролисаног ширења вируса „COVID-19“, при чему сваки грађанин предузима мере заштите укључујући и минималну удаљеност од два метра у односу на друга лица која потенцијално могу бити заражена корона вирусом

-да је у пеналним условима немогуће обезбедити спровођење ефективних мера заштите, обзиром да број лица на издржавању казне затвора објективно превазилази расположиве капацитете у казнено поправним заводима у Републици Србији

-да је страх код лица на издржавању казне реално присутан, јер имају осећај да би појава вируса у пеналним условима могла проузроковати катастрофалне последице у односу на њихово здравље и животе, а немају могућност да овакву ситуацију избегну

-да би растерећење капацитета казнено-поправних завода представљало превентивну меру у циљу обезбеђења потребних услова за спровођење делотворних мера заштите у односу на осуђенике, уколико до појаве вируса у пеналним условима дође – чиме би се пружила могућност особљу казнено поправних завода да успоставе изолацију у односу на сва заражена лица и да смање панику код оних осуђеника који немају симптоме, али који не могу знати да ли су заражени или нису јер објективних показатеља заразе нема

-да би се растерећењем капацитета казнено-поправних завода умањио објективан ризик од избијања побуна у затворима, које би могле довести до знчајних последица како по затворску управу и особље тако и на осушенике, поготово у случају када би у условима ванредног стања полиција реаговала у циљу спречавања ширења побуне и бекства

-да због препуних капацитета казненопоправних завода и окружних затвора није могуће обезбедити да се сва лица која у време ванредног стања потенцијално крше кривични закон у делу који се односи на заштиту здравља људи и повећавају ризик од ширења заразе, не могу бити процесуирани и лишени слободе, уколико пре тога један број лица лишених слободе не буде пуштен на слободу

-да у условима ванредног стања треба препознати приоритете у интересу свих грађана

-да би се амнестијом остварила значајна уштеда буџетских средстава јер затворски дан сваког лица на издржавању казне кошта пореске обвезнике – грађане Србије

-да је циљ амнестије – смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција

-да амнестија не може да се односи на сва лица која се налазе на издржавању казне, већ као и 2012.године треба јасно навести изузетке на које се манестија не односи, како ова одлука не би изазвала забринутост грађана Србије којима мора бити јасно да се овим чином не омогућава убицама и дилерима дроге да из затвора изађу на слободу, већ се омогућава учиниоцима блажих кривичних дела да пошто систем условног отпуста у условима ванредног стања не функционише – остваре ово своје право и да се уједно смањењем преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција створе неопходни предуслови лицима на издржавању казне затвора да казну издржавају без ризика по сопствено здравње и живот, у условима који пружају наду да се неопходне мере здравствене заштите могу спровести на одговарајући начин

Напомињемо да је од суштинске важности прецизно утврдити који осуђеници могу бити амнестирани тј. на коју врсту кривичних дела се односи амнестија и за који део казне се свака од група осуђеника ослобађа.

Амнестија би се односила само на осуђенике који су:

-први пут правоснажно осуђени на 3 месеца затвора – потпуно се ослобађају казне

-први пут правоснажно осуђени на 3-6 месеци – ослобађају се извршења 50% казне

-први пут правоснажно осуђени на 6-12 месеци – ослобађају се извршења 40% казне

-први пут правоснажно осуђени на 1- 2 године – ослобађају се извршења 30% казне

-на дан доношења закона старији од 65 година – ослобађају се извршења 25% казне

Амнестија се не треба применити на осуђенике који су:

-осуђени на казну затвора од 30 до 40 година

-осуђени пред посебним одељењима за организовани криминал или за корупцију

-осуђени за кривично дело против човечности и међународног права

-осуђени за кривична дела против полне слободе и кривична дела насиља у породици

-осуђени за производњу и стављање у промет опојних дрога

-осуђени за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије

-осуђени за кривично дело примања мита и кривично дело давања мита

-имали потреницу због нејављања на издржавање казне или због бекства са издржавања

На основу свега напред изложеног, предлажем Вам да без одлагања поднесете иницијативу Влади Републике Србије како би се у условима ванредног стања донела одлука о амнестији напред наведених лица и како би се спровела пре него што дође до избијања – ширења вируса „CORONA -19“ у пеналним условима казнено-поправних завода у Републици Србији, што би могло имати несагледиве последице на живот и здравље великог броја грађана који издржавају краће казне затвора због извршења лакших кривичних дела.

ПРЕДСЕДНИК

АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА

Југослав Тинтор, адвокaт

УРЕДБA о роковима у судским поступцима за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године

На основу члана 200. став 6. Устава Републике Србије,

Влада, уз супотпис председника Републике, доноси

УРЕДБУ

о роковима у судским поступцима за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године

„Службени гласник РС“, број 38 од 20. марта 2020.

Члан 1.

Рокови за подношење тужбе у парничном поступку, приватне тужбе у кривичном поступку, предлога за покретање ванпарничног поступка или поступка извршења и обезбеђења, подношење тужбе у управном спору и подношење уставне жалбе, престају тећи за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године.

Члан 2.

Рокови за изјављивање правних лекова, правних средстава или за предузимање других процесних радњи у поступцима из члана 1. ове уредбе, престају тећи за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године.

У кривичном поступку, прекршајном поступку и поступку за привредне преступе, рокови за изјављивање жалби на одлуке којима се поступак окончава, као и за изјављивање ванредних правних лекова, престају тећи за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године.

Члан 3.

Ова уредба ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 53-2693/2020

У Београду, 20. марта 2020. године

Влада

Председник Републике,

Александар Вучић, с.р.

Први потпредседник Владе,

Ивица Дачић, с.р.

Izvror: PIS

УРЕДБA о организовању рада послодаваца за време ванредног стања

На основу члана 200. став 6. Устава Републике Србије,
Влада, уз супотпис председника Републике, доноси

УРЕДБУ
о организовању рада послодаваца за време ванредног стања
Службени гласник РС“, број 31 од 16. марта 2020.

Члан 1.

Овом уредбом уређује се посебан начин и организација рада послодаваца на територији Републике Србије за време ванредног стања.

Члан 2.

За време ванредног стања послодавац је дужан да омогући запосленима обављање послова ван просторија послодавца (рад на даљину и рад од куће), на свим радним местима на којима је могуће организовати такав рад у складу са општим актом и уговором о раду.

Ако општим актом и уговором о раду није предвиђен начин рада из става 1. овог члана, послодавац може решењем омогућити запосленом обављање послова ван просторија послодавца, уколико му то организациони услови дозвољавају.

Решење из става 2. овог члана обавезно садржи:

1) трајање радног времена;

2) начин вршења надзора над радом запосленог.

Послодавац је дужан да води евиденцију о запосленима који обављају рад ван просторија послодавца.

Члан 3.

Послодавац чија је природа делатности таква да није могуће организовати рад на начин предвиђен чланом 2. ове уредбе, неoпходно је да своје пословање усклади са условима ванредног стања и то:

– да, уколико је то могуће и не изискује додатна средства, организује рад у сменама, како би што мањи број запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у једној просторији,

– омогући одржавање свих пословних састанака електронским, односно другим одговарајућим путем (видео линк, видео позив и др.),

– одложи службена путовања у земљи и иностранству, у складу са одлуком надлежног органа о забрани, односно привременом ограничењу уласка и кретања.

Члан 4.

Послодавац је дужан да у циљу осигурања заштите и здравља запослених, радно ангажованих и странака обезбеди све опште, посебне и ванредне мере које се односе на хигијенску сигурност објеката и лица у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести.

За запослене и радно ангажоване, који су у непосредном контакту са странкама или деле радни простор са више лица, потребно је обезбедити довољне количине заштитне опреме у складу са посебним прописима.

Члан 5.
Ова уредба ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број110-2517/2020 У Београду, 15. марта 2020. године

Влада

Председник Републике,

Александар Вучић, с.р.

Први потпредседник Владе,

Ивица Дачић, в.д.

Video Materijal

JAVNA RASPRAVA -GRAĐANI IMAJU MOĆ

Mera između kazne i šanse

Alternativne mere umesto pritvora

Ka pristupačnijem Valjevu