Aktivnosti

Okrugli sto „Alternativne sankcije – mera između kazne i šanse“

U organizaciji Odbora za ljudska prava, u Valjevu je 1. jula održan prvi u nizu okrugli sto/debata „Alternativne sankcije – mera između kazne i šanse“. Nakon pozdravne i uvodne reči koordinatora Saše Aleksića, o vanzavodskim sankcijama i merama iz ugla osuđenih lica i njihovih branilaca govorila je saradnica OdboraVA, Aleksandra Spasojević. O iskustvima i praksi valjevskog pravosuđa u oblasti vanzavodskih sankcija i mera govorila je sudija Ivana Ristivojević, zamenica predsednice Osnovnog suda u Valjevu.

U veoma sadržajnoj debati koja je potom usledila učestvovali su: sudije Osnovnog i Višeg suda u Valjevu, Zamenik Osnovnog javnog tužioca u Valjevu, Poverenica za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera iz valjevske kancelarije, Zamenik komandira policijske uprave Valjevo, direktorka Centra za socijalni rad „Kolubara“ Valjevo, predstavnik medija „DijalogNet“ kao i predstavnici OCD „Integracija“, „Alternativa plus“ i „OdborVA“.

Okrugli sto je realizovan u okviru projekta „Alternativne sankcije – mera između kazne i šanse“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.

Antikorupcija i društvo, Srbija u 2021.godini

U Sokobanji je od 23.do 25.juna u organizaciji Beogradske otvorene škole održana treća po redu radionica u okviru Capacity Building programa pod nazivom „Antikorupcija i društvo, Srbija u 2021.godini“. Pored predstavnika OdborVA, ovom korisnom i dobro organizovanom skupu, prisustvovali su i predstavnici ostalih BOŠ partnera iz redova OCD i medija. Svoj doprinos u interaktivnoj i zanimljivoj diskusiji na temu korupcije i antikorupcije dali su i Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija, Maja Divac, ekspertkinja za medije, Miodrag Milosavljević, FOD, Miodrag Bjeletić, BOŠ, Kristina Kalajdžić, Partneri Srbija i Nataša Mirjanić iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja.

Na skupu se, između ostalog, govorilo o korupciji u svetlu Akcionog plana za poglavlje 23. pristupanja Srbije EU, medijima i korupciji, korupciji u javnim nabavkama, izmeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dr.

Ovo je bila još jedna u nizu radionica sa ciljem jačanja kapaciteta organizacija-partnera BOŠ-a u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“.

Poziv za podršku predlozima za unapređenje Nacrta Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je 28.05.2021. godine objavilo Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i otvorilo javnu raspravu o ovom dokumentu, koja će trajati do 16. juna 2021. godine. Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama izradila je dokument sa predlozima za unapređenje Nacrta Zakona.

Zajednički stav organizacija okupljenih u Koaliciji jeste da postojeći Nacrt bitno ugrožava dostignuti nivo prava na pristup informacijama od javnog značaja i istovremeno propušta da reši probleme koji su uočeni u primeni Zakona.

Predlozi za unapređenje Nacrta odnose se na rešenja koja je Koalicija prepoznala kao loša, poput čl. 2. Nacrta kojim se izuzimaju političke stranke i verske zajednice iz kruga obveznika Zakona. Zatim, člana 9. koji predviđa nova ograničenja prava na pristup informacijama, poput propisivanja mogućnosti da organ uskrati informaciju tražiocu ukoliko bi se na taj način ugrozio položaj na tržištu društava kapitala ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica. Pored predloga za unapređenje predloženih odredaba, dokument sadrži i predloge za prevazilaženje problema prepoznatih u primeni Zakona, a koji nisu adresirani Nacrtom, poput izvršenja Poverenikovih rešenja i neefikasnog nadzora nad primenom Zakona.

Pozivamo sve organizacije civilnog društva, predstavnike medija, organa javne vlasti, strukovnih udruženja i pojedinice da se uključe u javnu raspravu i daju podršku predlozima koje je izradila Koalicija za pristup informacijama.

Dokument sa predlozima možete preuzeti na internet stranici Koalicije za slobodu pristupa informacijama.

Dokument je potrebno poslati do 16. juna Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, na adresu elektronske pošte: jrasprava.zospijz@mduls.gov.rs ili poštom na adresu: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Beograd, Birčaninova broj 6.

Izvršenje vanzavodskih sankcija i mera – izveštaj o istraživanju

Pred vama je novi Izveštaj Odbora za ljudska prava Valjevo nastao kao rezultat istraživanja primene vanzavodskih ili alternativnih sankcija i mera (AIKS). U prethodnom periodu u našem fokusu bili su različiti teorijski aspekti primene ovih sankcija u prvom redu krivičnopravni, socijalni, psihološki kao i praktični. Najnovije istraživanje za cilj ima prikaz funkcionisanja sistema izvršenja vanzavodskih sankcija i mera iz ugla osuđenih i bivših osuđenih lica, kao i njihovih branilaca.

Istraživanje je sprovedeno u prvoj polovini 2021.godine na teritoriji četiri okruga zapadne i centralne Srbije a u njemu je učestvovalo 54 ispitanika, od toga 40 osuđenih i bivših osuđenika kao i 14 advokata/branilaca. Celokupni Izveštaj možete pogledati ovde .

Izveštaj je nastao u okviru projekta „Alternativne sankcije – mera između kazne i šanse“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.

 

Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – novi Nacrt ugrožava dostignuti nivo prava građana

BEOGRAD, 28. MAJ 2021 – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je objavilo juče Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i otvorilo javnu raspravu o ovom dokumentu, koja će trajati do 16. juna 2021. godine. Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi,  Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, ukazuje da su pojedina rešenja iz  Nacrta neprihvatljiva, jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama. S druge strane, Nacrt ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.

Proces izmena i dopuna Zakona započet je još 2018, ali je i dalje u toku. Tokom prvog ciklusa javnih konsultacija, udruženja građana, mediji i Poverenik, saglasili su se da je većina tada predloženih rešenja ograničavala pravo građana na slobodan pristup informacijama, umesto da otkloni probleme koji su prepoznati tokom decenije i po primene Zakona. U januaru 2021. godine MDULS je formiralo novu Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopuna Zakona, na netransparentan način, bez uključivanja javnosti u ovaj proces. Tek nakon kampanje organizacija okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi i Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji, omogućeno je da predstavnici civilnog sektora izlože Radnoj grupi svoje predloge i komentare na polazne osnove za izradu Nacrta. Nažalost, većina tih predloga nije našla svoje mesto u Nacrtu koji je iznet na javnu raspravu, a kao pozitivno se može istaći prihvatanje predloga da sva preduzeća u većinskom državnom vlasništvu ipak ostanu obveznici Zakona.

Naročito ističemo da bi uvođenje novih rešenja kojima se umanjuje dostiguti nivo prava na pristup informacijama i njegove zaštite bilo ne samo loše, nego i neustavno. Konkretno, Nacrtom se predlaže uvećanje broja osnova za ograničenja prava na pristup informacijama, poput propisivanja mogućnosti da organ uskrati informaciju tražiocu ukoliko bi se na taj način ugrozio položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica. Posebno zabrinjava brisanje dužnosti da organ sprovede test javnog interesa pre nego što uskrati informaciju zbog toga što je reč o tajnim podacima. Time se otvaraju vrata za širenje postojeće loše prakse da se pod velom tajnosti od građana kriju informacije koje su od javnog značaja. Dalje, u Nacrtu se predviđa se političke stranke i verske zajednice nemaju obavezu dostavljanja informacija građanima, medijima, ili drugim tražiocima koji su zainteresovani za njihov rad, čak ni u slučaju kada su većinski finansirane iz javnih izvora a podatke o korišćenju tih sredstava nisu dostavili državnim organima. Takođe, izuzimanje Narodne banke Srbije iz nadležnosti Poverenika, dodatno se otežava i produžava postupak dobijanja informacija o radu ove institucije.

S druge strane, Nacrt zakona ne donosi unapređenja u nekim oblastima koje su prepoznate kao naročito problematične, uključujući pravo na žalbu u situacijama kada zahteve za pristup informacijama ignoriše Vlada ili neka od njenih službi.

Stoga pozivamo sve organizacije, strukovna udruženja, aktiviste, medije i pojedince da aktivno učestvuju u procesu javne rasprave, dostave svoje komentare i sugestije, i pomognu nam u borbi za očuvanje i unapređenje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Pristupanje Srbije Evropskoj uniji – mesto i uloga lokalnih zajednica

Danas je u Valjevu u organizaciji Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji održan skup posvećen procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji u kontekstu lokalnih prilika i uloge OCD u procesu evropskih integracija. Uz učešće petnaestak predstavnika organizacija iz našeg grada, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Nataša Dragojlović i Dragiša Mijačić, direktor Instituta za lokalni ekonomski razvoj, govorili su o novoj metodologiji EU koja se primenjuje na zemlje Zapadnog Balkana, kao i o ulozi lokalnih zajednica u procesu pristupanja Evropskoj uniji. U diskusiji koja je potom usledela, svoje viđenje uloge OCD u lokalnoj zajednici kao i komentare i ocenu saradnje sa lokalnom samoupravom izneli su učesnici skupa, među kojima i predstavnik OdborVA.

Ovaj dobro organizovan skup na kome su prisutni predstavnici civilnog sektora informisani o važnim pitanjima i izazovima koji stoje pred Srbijom kada je u pitanju proces pristupanja Evropskoj uniji, održan je u prostoru društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“.

Završeno prikupljanje potpisa građana Valjeva u akciji Potpiši-Prodiši

Nedelja 25.april je bio poslednji dan prikupljanja potpisa građana i građanki Valjeva u okviru kampanje „Potpiši-Prodiši“. Za sedam dana, na Gradskom trgu, prikupljeno je ukupno 1.116 potpisa. Sledi prikupljanje i prebrojavanje potpisa iz svih gradova učesnika kampanje a potom i dostavljanje zvanične inicijative za izmenu zakona predstavnicima zakonodavne vlasti.

Da podsetimo, u roku od sedam dana bilo je potrebno prikupiti minimalno 30.000 validnih potpisa punoletnih građana i građanki Srbije za pokretanje inicijative u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izmenu zakona koja bi se odnosila na zabranu korišćenja sirovog lignita kao energenta.

Svojom podrškom i potpisima Valjevke i Valjevci su pokazali visok stepen građanske svesti i razumevanja višegodišnjeg problema zagađenja vazduha u našem gradu koji sa sobom, dugoročno gledano, nosi teške posledice po zdravlje velikog broja naših sugrađana usled prekomernog i nekontrolisanog zagađenja. Na „potezu“ su izabrani predstavnici građana u republičkom parlamentu.

VANZAVODSKE SANKCIJE I MERE U VREME PANDEMIJE

Jedan segment istraživanja OdborVA na projektu „Alternativne sankcije – mera između kazne i šanse“ u 2021.godini odnosi se i na funkcionisanje sistema izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji u vreme pandemije Covid19.

Pitali smo predstavnike nadležne državne institucije na koji način je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, primenjivala zaštitne mere protiv Covid19 i kako je konkretno organizovan rad zbog epidemioloških uslova? Da li su poverenici radili u punom radnom vremenu u kancelarijama i primali stranke kao i obično/pre pandemije i da li je dolazilo do problema u praćenju osuđenih lica, naročito ukoliko su u toku izvršenja sankcije oboleli od Covid19, kao i da li je tokom trajanja epidemije došlo do smanjenja pristizanja presuda sa vanzavodskim sankcijama i merama?

Odgovor i informacije dobijene od načelnice Odeljenja za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera prenosimo u celini:

„Uprava za izvršenje krivičnih sankcija – Odeljenje za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera primenjivala je sve zaštitne mere domaće struke koje su bile na snazi, a u cilju sprečavanja širenja korona virusa. Uprava je od prvog trenutka poštovala i sve preporuke Saveta Evrope prema osuđenim licima kako u KPZ/OZ (kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima-prim aut.) tako i onima koji su na izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.

To je u konkretnim situacijama podrazumevalo korišćenje zaštitnih maski i dezinfekcionih sredstava i držanje propisanog odstojanja prilikom rada sa osuđenim licima od strane Poverenika. Sva lica su u skladu sa zakonom i bez odlaganja dobijala dozvole za napuštanje prostorija kako bi im se ukazala neophodna medicinska pomoć kao i sve druge medicinske usluge koje su bile potrebne radi ublažavanja simptoma nastalih usled zaraze korona virusom. U situacijama kada su lica bila u kućnoj izolaciji zbog toga što su zaraženi, Poverenici su obavljali češće telefonske pozive umesto nenajavljenih poseta. Nije primećeno veće kršenje propisanih obaveza od strane osuđenih lica, naprotiv, utisak je da je postojala čak i veća motivisanost da se sve obaveze izvrše na propisan način kako bi samo izvršenje kazne u doba pandemije bilo sa što manje problema za obe strane. Primetno je bilo da je u periodima „talasa“ porasta broja zaraženih tokom jula i novembra 2020.godine bilo manje lica na izvršenju kazne rada u javnom interesu. Javna preduzeća i ustanove prilagodile su svoje poslovanje u skladu sa epidemijskim merama što je ograničilo broj ljudi koji bi bili u zatvorenom prostoru radno angažovani. I pored toga, sporijim tempom, ali uz razumevanje kako osuđenih tako i sudova sve kazne su izvršavane u skladu sa zakonskim rokovima.

Što se ukupnog broja vanzavodskih sankcija i mera tiče nije primećen pad broja izrečenih tokom 2020.godine i generalni zaključak je da je rad Odeljenja bio sve vreme na zavidnom nivou“, konstatuje se u odgovoru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Nastavak kampanje Potpiši-Prodiši

Poštovane sugrađanke i sugrađani,

naredne sedmice (19-25 april) nastavljamo kampanju „Potpiši-Prodiši“ koja za cilj ima izmenu zakona i zabranu upotrebe sirovog lignita kao energenta. Svoju podršku i potpis, uz pomoć naših volontera, možete davati svakog dana na Gradskom trgu u Valjevu gde će biti postavljen štand.

ZA ČISTO I ZDRAVO VALJEVO !
u donjem desnom uglu , kliknite za uvećanje i repordukciju  video materijala

Aero Alarm INFORMACIJA ZA JAVNOST

Aero Alarm INFORMACIJA ZA JAVNOST

Oтворено писмо Ирени Вујовић, министру заштите животне средине

Поштована Министарка Вујовић,

Oбраћамо Вам се у име грађана и организација Ваљева покретача ЕKOлубарске битке, иницијативе која се залаже за мораторијум на истраживање и eксплоатацију руда у ваљевском крају, а поводом ваше изјаве у медијима објављене након еколошког протеста у Београду.

https://www.rts.rs/…/irena-vujovic-saopstenje-ekoloski…

У њој наводите да је Ваљево имало велики проблем загађења у грејној сезони због топлане која користи мазут, и да ће се тај проблем до следеће грејну сезоне решити, али да нико о томе не говори. Погледајте боље и видећете да су сви локални, као и добар део националних медија објавили ову вест. Нема разлога да сумњате да је иста све добронамерне Ваљевце обрадовала, јер показује да се чине први кораци ка системском решењу проблема загађења које град на Колубари годинама мучи.

Без обзира на оно што политички острашћени људи мисле, говоре или пишу, чињеница је да је загађење проблем свакога од нас. Као што је и сваки и свачији резултат у смањењу загађења за добробит свих нас. Немојте мислити да грађани конкретне резултате не примећују, чак и онда када их не хвале јавно. Немојте мислити ни да грађани не примећују да се свака грађанска еколошка иницијатива очас посла претвори у аргумент за напад од стране опонената власти и обрнуто. Да не виде да врло често, мале личне борбе за животну средину и здравље забринутих људи, постају у туђим рукама средство за политичке обрачуне и да се у таквим обрачунима лако заборављају искрени мотиви из којих су те еколошке борбе настале, док људи који су их покренули постају још невидљивији.

Да не би ми, обични грађани и еколошки активисти остали невидљиви, а Ви необавештени јављамо Вам да загађен ваздух у Ваљеву нисмо заборавили. Настављамо да се боримо за забрану коришћења сировог лигнита, јер смо свесни да пројекат реконструкције градске топлане неће у потпуности решити проблем загађења ваздухом. Настављамо да у тој борби едукујемо наше суграђане и привреду и мотивишемо их да напусте праксу ложења најнеквалитетнијих горива, иако су најјефтинија.

Разлог због чега се потписници прогласа ЕКОлубарске битке Вама и Министарству којим управљате нису директно обратили по питању које муче грађане истраживања руда у ваљевском крају, јесте што иако смо најмлађа еколошка иницијатива у Србији, већ научили да примењена истраживања рудних и минералних ресурса нису у надлежности вашег Министарства, већ искључиво Министарства рударства и енергетике. То значи да сте Ви, као Министар животне средине, и ми као грађани у истој ситуацији – да нас нико не пита да ли желимо нове руднике, нити какав ће кумулативан ефекат на животну средину и локалну заједницу они правити.

Ми не износимо сумње да ће се будућа рудничка постројења градити у складу са прописима и стандардима заштите животне средине, него постављамо питање ко је донео уопште одлуку да се она граде и проглашавају пројектима од националног значаја без консултације не само са грађанима и локалним самоуправама, већ и без консултација са Министарством заштите животне средине, Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства трговине, туризма и телекомуникација? Без свеобухватне економске, социјалне, еколошке анализе утицаја на локалну заједницу и Србију у целини?

Подсећамо кроз ово писмо и Вас и све доносиоце одлука у Србији да Архуска конвенција, чији је ова држава потписник, дефинише право грађана да учествују у изради планова, програма, политике и законодавства који могу утицати на заштиту животне средине. То значи да пре издавања дозвола не само за експлоатацију већ и за истраживање рудних ресурса, мора да направимо широк друштвени консензус око тога да ли су нам рудници уопште потребни и какву корист од њих заиста имамо.

С обзиром да и сами кажете да Србија није више држава на ивици банкрота, поставља се реално питање да ли су јој заиста неопходни тих пар милиона еура прихода од рудне ренте и пар стотина нових радних места за која нисмо ни сигурни да ли имамо радну снагу?

Овим писмом Вас позивамо да заједно одговоримо на ова питања.

Схватите ово као позив да успоставимо дијалог и сарадњу по свим важним питањима из еколошког прогласа које смо потписали заједно са још 70 организација. Не заборавите да се на том списку жеља налазе и активности и пројекти на којима већ радите, па самим тим дозволите себи да захтеве грађана доживите као подстрек и инспирацију да буду што бољи и да их што брже дочекамо.

Прихватајући вашу критику, овај допис вам упућујемо и званично са предлогом да ви лично и Министарство на чијем сте челу иницирате дијалог са осталим релевантним Министарствима да ли су Србији потребни нови рудници, имајући у виду у каквом се стању налазе постојећи, и на који начин они утичу на животну средину. Ми као грађани и грађанке Ваљева, радо и са добром намером ћемо се одазвати позиву да у том дијалогу учествујемо, остављајући по страни све политичке и друге борбе ирелевантне у односу на заједнички циљ свих грађана Србије – чисту животну средину и здравље наше деце.

Свако добро и пуно успеха у вашем раду,

желе вам иницијатива Еколубарска битка, удружења Локални одговор Ваљево и Иреволуција.

Zajednički zahtevi za protest – “Ekološki ustanak” 10. aprila 2021.

Zajednički zahtevi za protest “Ekološki ustanak” 10. aprila 2021. od 13 časova ispred Narodne skupštine RS.

Zaštita životne sredine je u Srbiji do sada bila na marginama politike. Dugotrajan nemar, bezakonje i neodgovornost nosilaca javnih funkcija na svim nivoima, doveli su nas do toga da je naša zemlja jedna od najzagađenijih u Evropi.

Zato je više od 40 organizacija dalo doprinos i sastavilo zahteve protesta, koje možete pronaći na ovom linku: https://pravonavodu.weebly.com/vesti/zajednicki-zahtevi-za-protest-ekoloski-ustanak-10-aprila-2021

Podržite ih vi!

Pismo platforme „Tri slobode“ Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Pismo platforme „Tri slobode“ Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

S obzirom na svakodnevno ponašanje i odluke kojima državna vlast intenzivno radi na stvaranju negativnog imidža nezavisnih medija i nevladinih organizacija, i redovne zloupotrebe pravnog i institucionalnog okvira kojima se opstruiše rad civilnog sektora, smatramo da se institucijama države Srbije ne može verovati da Strategijom žele da stvore podsticajno okruženje za rad civilnog društva.

Zato mi, _____________________, odbijamo učešće u konsultacijama u vezi sa početkom izrade Strategije za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, i zaustavljamo svaki dalji angažman na ovom dokumentu, do ispunjenja sledećih zahteva:

  • Da Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma objavi izveštaj o slučaju “Spisak”, i da nadležne institucije pokrenu postupak utvrđivanja odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave propisanih Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;
  • Da Narodna skupština zaustavi kršenje Etičkog kodeksa i zloupotrebu ove institucije za širenje laži, etiketiranje i zastrašivanje civilnog sektora;
  • Da se zaustave tabloidne kampanje protiv civilnog sektora i nezavisnih novinara i novinarki u prorežimskim medijima.

Od Vlade Republike Srbije i svih ministarstava u njenom sastavu očekujemo da osiguraju ispunjenje ovih zahteva, i time stvore odgovarajući društveni ambijent za primenu dokumenta kao što je Strategija, a od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da, u skladu sa svojom ulogom, učini sve što je u njegovoj nadležnosti da se ispune ovi neophodni preduslovi za dijalog i saradnju između države i organizacija civilnog društva.

Proteklih dana bili smo svedoci otvorenih poziva na nasilje prema novinarima i aktivistima, izrečenih javno za govornicom Narodne skupštine. Narodni poslanik i šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović je 11. marta na redovnom zasedanju pretio da će svako ko kritikuje vlast „biti prebijen u džaku“ i zatim spominjao i CRTA kao jednog od saučesnika u pokušaju državnog udara i ubistva predsednika Vučića, a samo nedelju dana kasnije istu organizaciju ponovo targetirao, javno iznoseći podatke o direktorki CRTE Vukosavi Crnjanski, navodeći tačno u kojem naselju živi, u kolikom stanu i marku automobila koji vozi. Svi postupci pred Administrativnim odborom zbog ovih kršenja Etičkog kodeksa su obustavljeni. Bez ikakvog odgovora nadležnih institucija ostala je i kampanja blaćenja novinara i novinarki KRIK-a, započeta od strane prorežimskih medija i tabloida a nastavljena u Skupštini, kojom se crtala meta na čelo nezavisnim medijima njihovim tendencioznim dovođenjem u vezu sa kriminalnim grupama.

Podsećamo i da još uvek nisu preduzeti koraci da se ustanovi odgovornost Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u slučaju “Spisak”, kada je ovaj organ u julu prošle godine bez jasnog pravnog osnova uputio zahtev svim bankama u Srbiji da dostave podatke o računima i transakcijama 37 organizacija i 20 pojedinaca iz sfere medija i civilnog društva, iako je protiv Srbije ovim povodom pokrenut zvaničan postupak pred Specijalnim procedurama Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, gde se ovo međunarodno telo izjasnilo da je država Srbija u ovom slučaju zloupotrebila anti-terorističke propise radi zastrašivanja civilnog društva i medija i ograničenja njihovog rada.

U situaciji u kojoj svedočimo svakodnevnim napadima na civilno društvo u Srbiji od strane organa uprave, predstavnika vlasti i prorežimskih medija, koji onemogućavaju rad civilnog društva i nezavisnih novinara i novinarki i ugrožavaju živote i bezbednost aktivista, i potom ostaju bez bilo kakvog institucionalnog odgovora, ne može biti govora o podsticajnom okruženju za razvoj civilnog društva. Jasno je da u ovakvim prilikama, bez ispunjenja gorenavedenih zahteva, puko donošenje dokumenta kao što je Strategija ne može dovesti do bilo kakve značajne promene.  Stoga, smatramo da učešće organizacija civilnog društva u ovom procesu ne predstavlja odraz stvarne namere da se donošenje odluka učini participativnijim, i da se građanima obezbede uslovi za uživanje osnovnih prava na slobodu izražavanja, udruživanja i okupljanja, već samo još jedan primer simuliranja dijaloga i demokratije.

Dostavljeno:

Vladi Republike Srbije

Sektoru za saradnju sa civilnim društvom, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

 

 

Zaključci platforme „Tri slobode“

Zaključci platforme „Tri slobode“

Drage koleginice i kolege,

Kao što vam je verovatno već poznato, započet je proces izrade nove Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je uputilo poziv organizacijama da popune upitnik i dostave svoje predloge i komentare u vezi sa početkom rada na ovom dokumentu.

Imajući u vidu trenutno stanje prostora za delovanje civilnog društva u Srbiji, a naročito nedavne napade na CRTA-u i KRIK, organizacije okupljene oko platforme “Tri slobode” (Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Transparentnost Srbija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju,Trag fondacija, Naša zadužbina, Srbija u pokretu, Novi optimizam, Centar za praktičnu politiku, Slavko Ćuruvija fondacija, Autonomni ženski centar, Inicijativa  A11 za ekonomska i socijalna prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Catalyst Balkans Nacionalna koalicija za decentralizaciju Partneri Srbija) su u zajedničkoj diskusiji došle do zaključka da nema izgleda da će ovaj proces i dokument doprineti rešavanju suštinskih problema sa kojima se civilno društvo suočava, te da je, imajući u vidu sve što se dešava oko nas, govoriti o podsticajnom okruženju za razvoj civilnog društva licemerno.

Iz tog razloga, u okviru ove grupe organizacija smo doneli odluku da do daljnjeg odbijemo svako učešće u izradi Strategije. Takođe, pripremili smo pismo sa konkretnim, obrazloženim zahtevima upravljenim prema Vladi i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, čije ispunjenje zahtevamo kako bismo mogli konstruktivno da učestvujemo u ovom procesu. 

Verujući da bi pristanak na učešće u ovim konsultacijama, u kontekstu pretnji i napada sa kojima se OCD svakodnevno suočavaju, značajno oslabilo kredibilitet civilnog društva, pozivamo vas da i vi odbijete učešće u ovom procesu, tako što ćete umesto popunjavanja upitnika poslati pismo na adrese sek.scd@minljmpdd.gov.rs i kontakt@gov.rs.

Aero Alarm Proglas

Povodom objave da je odlukom Ministarstva za životnu sredinu za Valjevo namenjeno 80 miliona dinara za projekat zamene kotlova u Toplani, pošumljavanje i ozelenjavanje javnih površina, te da će u sledećoj grejnoj sezoni koja počinje za šest meseci građani Valjeva disati znatno čistiji vazduh, ukazujemo na sledeće:

Vazduh u Valjevu spada u red III kategorije, kao aglomeracija u kojoj je od 120 do 180 dana tokom godine registrovano prekomerno prisustvo suspendovanih PM10 i PM2,5 čestica. Zbog toga je ugroženo zdravlje najvećeg broja ljudi u Valjevu, posebno dece, starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije u periodu 2010-2016. godine približno 220 osoba godišnje u Valjevu prerano umrlo od bolesti koja je posledica aerozagađenja. Sledeći takvu procenu, poslednjih deset godina je u Valjevu prerano preminulo najmanje 2200 osoba.

Zbog takve situacije Valjevo je po Zakonu o zaštiti vazduha bilo obavezno da usvoji i primeni mere u okviru Plana kvaliteta vazduha počev od 2016. godine. Iako je u valjevskoj javnosti više puta postavljeno pitanje učinka ovog plana, do dana današnjeg lokalne vlasti nisu saopštile rezultate njegovog sprovođenja. Po do sada poznatim procenama najveći zagađivači vazduha i prirode u Valjevu su veliki poslovni sistemi, pre svih Holding korporacija „Krušik“, potom aktivnosti zagrevanja domaćinstava tokom zime i javni saobraćaj. U ovom trenutku javnost nema informacija da li je ili nije postignut vidljiv pomak u saniranju najvećih izvora zagađenja? Jedino što znamo zahvaljujući državnoj i građanskoj mreži za merenje aerozagađenja jesta da je u našem gradu vazduh i dalje opasan po zdravlje.

Ni jedan predstavnik Grada Valjeva nije učestvovao na debatama o aerozagađenju koje su prošle godine održane na događajima „Climathon“ i „Građanska skupština. Učestale su reakcije javnosti na sve veći broj slučajeva i incidenata koji doprinose zagađenju vazduha kao što su seča drveća, oštećenje zelenih površina, bespravna ili prekomerna gradnja i rušenje objekata, zauzimanje trotoara i javnih povrišina, nepropisno paljenje i odlaganje otpada u javnom prostoru i slično.

Ekološko udruženja „Stanište“ izveštava da Grad Valjeva godinama vrlo slabo ali i nanamenski realizuje sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine. Lokalne vlasti su odobravale sredstva za ekološke projekte organizacijama koje nemaju odgovarajuće reference. Ne postoje ni informacije o učinku tih projekata. Na drugoj strani neformalne građanske incijative pokreću akcije za zabranu motornog saobraćaja u dolini reke Gradac, za uklanjanje smeća sa javnih površina i prirode, ulažući sopstvena sredstva i rad volontera. Najveći iznos sredstava iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2021. godinu je namenjen za izgradnju kanalizacione mreže u turističkom naselju Divčibare. Iako su poslednjih meseci u vazduhu prisutne izuzetno visoke koncentracije zagađujućih materija Grad Valjevo i drugi nadležni organi nisu osigurali blagovremeno obaveštavanje stanovništva o opasnostima za zdravlje, o merama za zaštitu zdravlja i smanjenje aerozagađenja. Poslednjih dana javnost Valjeva je suočena za mogućnošću pokretanja rudnika litijuma u našem kraju. O tome vlasti ne govore.

Neutemeljena je tvrdnja predstavnika centralnih i lokalne vlasti da će jednokratna akcija u okviru donacije ministarstva životne sredine znatno doprineti smanjenju aerozagađenja u Valjevu, poboljšanju zdravlja Valjevki i Valjevaca, te većem kvalitetu života. Aerozagađenje u Valjevu je dugotrajno, sa velikim razmerama i posledicama, te stoga zahteva hitno i sveobuhvatno delovanje na urgentnom smanjenju štetnog uticaja na zdravlje stanovništva. Istovremeno, godine nečinjenja i propusti koji su doveli u opasnost živote hiljade građana iziskuju utvrđivanje odgovornosti. A odgovornost izostaje. Ustav Republike Srbije garantuje svima pravo na zdravu životnu sredinu. Obaveza je svih državnih organa da osiguraju zdrav i bezbedan život, kao i vladavinu prava.

Valjevo-Foto-Vladimir-Pantic.jpgZbog toga pozivamo javnost u Valjevu da bude još aktivnija i angažovanija na pokretanju rešavanja pitanja aerozagađenja u Valjevu i borbi za zaštitu životne sredine. Mi, građani i građanke Valjeva, moramo da učinimo sve što možemo da zaštitimo svoje zdravlje, zdravlje i budućnost naših najbližih. Svako od nas u svom domaćinstvu ili na svom radnom mestu mora da učini sve što može da se smanji štetan uticaj na prirodu. Ali vlast mora da radi po zakonu. Vlast mora da bude odgovorna. Pozivamo vas da budete aktivni građani i građanke. Pridružite se narodnoj inicijativi za zabranu prodaje sirovog uglja-akciji „Potpiši-Prodiši“ u Valjevu. Pokrenite u svom kraju ekološke akcije. Dođite 10. aprila u Beograd na miran ekološki protest za zaštitu životne sredine. Budite učesnik i učesnica „Ekološkog ustanka“ i „Ekolubarske bitke“.  Budimo složni i aktivni. Jer u pitanju su naše zdravlje i naš život.

Fotografija preuzeta sa facebook-a, autor Vladimir Pantić.

Komunikacije i odnosi sa medijima

Protekle sedmice u Vrnjačkoj Banji u organizaciji Beogradske otvorene škole, održana je radionica pod nazivom „Strategije i taktike u komunikaciji i odnosima sa medijima“. U trodnevnom radu pored predstavnika OdborVA učestvovalo je i dvanaest predstavnika organizacija-partnera BOŠ-a.

Odličnoj organizaciji i interaktivnom radu svih učesnika svoj doprinos dali su i treneri iz advertajzing agencije Ovation BBDO.

Teme poput copywritinga, analize organizacija kao brenda, krizna komunikacija i druge, zaokupile su veliku pažnju i donele nova znanja učesnicima radionice.

Ovo je bila još jedna u nizu radionica sa ciljem jačanja kapaciteta organizacija-partnera BOŠ-a u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“.

 

 

 

Video Materijal

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija br.2 o kazni rada u javnom interesu

Emisija o kazni rada u javnom interesu

Nova emisija OdborVa na temu kazne rada u javnom interesu

Zloupotreba javnih resursa u predizbornim aktivnostima