Kragujevac – Osobe koje su odslužile zatvorske kazne sreću se sa brojnim izazovima, jer su institucije inertne i ne postoje programi i prakse koji bi trebalo da adekvatno odgovore na njihove probleme, izjavio je ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.

Žigmanov je novinarima u Kragujevcu kazao da o tome još uvek ne postoje statistički podaci jer državna administracija nije dovoljno senzibilna.

„Na današnji dan tu marginalizovanu grupu, taj problem koji nije često vidljiv, hteli smo ovde bolje sagledati i videti na koji način institucije, nevladine organizacije i akademska zajednica, lokalne vlasti i sami osuđenici, možemo zajedno učiniti da se barijere i izazovi na što adekvaniji način reše„, rekao je on, uoči početka društvenog dijaloga na temu „Resocijalizacija i reintegracija bivših osuđenih lica put do korisnog člana društva„.

Skup je održan u zgradi gradske uprave Kragujevca u sklopu obeležavanja Svetskog dana nulte tolerancije na diskriminaciju.

Žigmanov je rekao da država, vlast, administracija, državna i lokalna uprava treba da rešavaju probleme svih građana i da niko ne sme biti izostavljen iz aktivnosti javnih politika.

„Svi oni koji su nevidljivi, marginalizovani, moramo imati dovoljno senzibiliteta, dovoljno pažnje i dovoljno sluha da u dogovoru, u razgovorima vidimo šta su problemi i na koji način se oni mogu pozitivno rešavati„, naveo je Žigmanov.

On je dodao da Kragujevac ima dobru lokalnu administraciju i programe za margunalizovane grupe i da bi trebalo videti da li mogu biti institucionalni mehanizmi i za druge lokalne samouprave.

Kada je reč o bivšim osuđenicima, Žigmanov je kao primer dobre prakse naveo rad njihovog udruženja u Kragujevcu „Posle kiše„.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je novinarima rekla da je retko koja društvena grupa tako stigmatizovana i diskriminisana kao bivši osuđenici.

„Kako kaže jedan osuđenik u svojoj ispovesti, zaobilaze nas u širokom luku, kao da imamo kugu ili brzo prenosivu zaraznu bolest kada izađemo iz zatvora, a tada nam treba najviše podrške„, ocenila je Janković.

Dodala je da se ta stigma polako skida, jer se uvek nađu pojedinci ili institucije spremni da pomognu i da ih oni hrabriji u društvu prihvate.

Janković je napomenula da su bivši osuđenici slobodni ljudi koji treba da imaju pravo na jednak tretman, kako kaže i Ustav Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije.

Ona je navela da se ove osobe retko obraćaju za pomoć, jer se plaše ili ne znaju kome da se jave, a treba im više informacija i podrška koju treba da pruža Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, što je po zakonu.

„Obraćaju nam se najčešće u postupcima zapošljavanja kada im se traži potvrda da nisu osuđivani iako i po Krivičnom zakoniku i po svim našim zakonima nemaju pravo poslodavci da traže od lica takvu vrstu potvrde. I u tom smislu postoji prostor za operacionalizaciju te odredbe koju imamo u zakonu, ali bi bilo dobro da nam se i sama osuđena lica i organizacije civilnog društva više obraćaju, jer mi ne postupamo po službenoj dužnosti„, objasnila je Janković.

Predsednik NVO „Posle kiše“ iz Kragujevca Dušan Mirić je rekao da se na slobodu teško navikavaju osobe koje su duže provele u zatvoru.

On je naveo da se u Kragujevcu dosta ljudi zaposlilo posle izdržavanja zatvorske kazne, a najviše su to pekari i građevinci.

Mirić je potvrdio i da je najveća prepreka kod zapošljavanja ta što se od bivših osuđenika traži potvrda da nisu bili osuđivani.

Požarevac – U KPZ Požarevac (Zabela) organizuje se deveti put trodnevni šahovski turnir na kome učestvuju 102 osuđenika iz zatvorenog odeljenja zavoda, jednog od najvećih u zemlji i među onima sa najdužom tradicijom šahovske sekcije.

Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević je tom prilikom istakao da većina zavoda godinama organizuje sekcije kako bi se „svet“ šaha približio osuđenim licima oba pola, navodi se u saopštenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Štićenici Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu su, kako je naglasio Carević, prošle godine osvojili prvo mesto na Svetskom prvenstvu organizovanom za lica lišena slobode, što je kako je dodao i najveće priznanje za rad šahovske sekcije.

On je podsetio i da su na prvenstvu, organizovanom onlajn u više od 40 zemalja, osuđenice u KPZ za žene u Požarevcu osvojile drugo mesto.

Carević je naglasio da će Uprava uvek podržati sve programe kojima se pomeraju granice slobode i humanosti, kao što su projekti koji se odnose na sport i umetnost.

Zabela je jedini aktivni zatvor u svetu koji je, kako je naveo Carević, prvi organizovao basket turnir 3×3 sa ekipama sa državnog prvenstva, uprkos izazovima koje donosi organizacija takve manifestacije.

Osim šahovske, u KPZ Zabela godinama unazad se organizuju i likovna i rezbarska sekcija, a osuđenici učestvuju u brojnim sportskim aktivnostima.

Beograd/Požarevac, 6. januar 2023. – U Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, jedinom ženskom zatvoru u Srbiji, trenutno boravi jedna trudnica i jedna porodilja, koje će prema zatvorskim propisima sa svojim mališanima moći da budu do njihove druge godine.

Zavod poseduje posebne prostorije opremljene za boravak trudnica i majki sa decom, koje su odvojene od ostalih osuđenih žena, preciziraju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija za Tanjug.

Osuđenice se najčešće porađaju u Gradskoj bolnici u Požarevcu, a u izvodu iz matične knjige rođenih nema podataka da je dete rođeno za vreme izdrzavanja kazne majke.

Izmenama zakona o izvršenju krivičnih sankcija 2014. godine, deca ostaju sa majkama u Zavodu do svoje navršene druge godine, dok je to ranije bilo do njihove prve godine.

Takođe, Zavod kupuje pelene, mleko, kašice, dubak i sve druge potrepštine.

Zavod majkama sa decom i trudnicama obezbeđuje posebnu hranu koja je prilagođena njihovim nutritivnim potrebama.

Trenutno u ovom zatvoru borave 232 osuđenice i ovo je jedini ženski zatvor u Srbiji.

Sve osuđenice, uključujući i trudnice i porodilje, dobijaju neophodnu zdravstvenu negu, kako zavodskih lekara opšte prakse, tako i lekara specijalista – ginekologije, stomatologije, psihijatrije, hirurgije. Ginekolozi obavljaju ultrazvučnim aparatima preventivne preglede grlića materice, abdomena i dojke.

U skladu sa Pravilnikom o kućnom redu kazneno popravnih zatvora i okružnih zatvora, osuđena lica posećuje i svešteno lice.

Naime, u Zavodu se organizuju različiti oblici aktivnosti: kulturne, radne, zabavne i sportsko-rekreativne, kao i dramska i likovna sekcija, a povremeno se organizuju šahovski i odbojkaški turniri.

Osuđenice od izbijanja pandemije korona virusa imaju mogusćnost da video pozivom putem aplikacije „Skajp“ ostvaruju kontakt sa članovima svojih porodica u cilju dodatne psihosocijalne podrške, kako za njih tako i za njihove najbliže.

Prema stepenu obezbeđenja KPZ za  žene pripada zavodima poluotvorenog tipa, sa zatvorenim, poluotvorenim i otvorenim odeljenjem, kao i odeljenjem za maloletnice i prekršajnim odeljenjem.

Osuđenicama su u svim zavodima dostupni informatori sa praktičnim informacijama o nčinu ostvarivanja njihovih prava, na posetu, prijem paketa, na telefoniranje, dopisivanje, zdravstvenu zaštitu i drugo.

Osuđenice u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu mogu  tokom izdržavanja kazne da nauče da kroje, šiju, da završe svoje školovanje, kao i da prođu srtifikovanu obuku za frizera, manikira i pedikira.

U Kazneno- popravnom zavodu za žene u Požarevcu godinama unazad se organizuje sertifikovna obuka za krojenje i šivenje, što je iskorićeno odmah po početku pandemije korona virusa.

Osuđenice su odmah počele da šiju zaštitne maske za sve druge osuđenike i zaposlene u sistemu izvršenja krivičnih sankcija.

U Upravi za Tanjugu ističu da je više bivših osuđenica obavestilo upravu zavoda da su se zaposlile zahvaljujući upravo obuci za krojenje i šivenje.

Trenutno 13 osuđenica učestvuje u obuci za ove zanate, a od početka godine 11 osuđenica je uspešno završilo ovu obuku. Sve osuđenice koje su uspešno prošle obuku i stekle sertifikat su radno angažovane u krojačkoj radionici u zavodu.

Pre dve godine završena je sertifikovana obuka osuđenica za elektronsko opismenjivanje, odnosno obuka za rad na računarima, koja traje tri meseca a za koju se prijavilo 50 osuđenica.

U saradnji sa Osnovnom školom „Sveti Sava“ u Požarevcu, sprovodi se i funkcionalno osnovno obrazovanje osuđenica, a trenutno je u toku 1. ciklus (od prvog do četvrtog razreda) koji pohađa osam osuđenica, 2. ciklus (od petog do osmog)  pohađa šest osuđenica, a treći takođe šest osuđenica.

Tokom 2018. godine u okviru Tvining projekta sa EU „Unapređenje kapaciteta zatvorskog sistema u Srbiji“ 50 osuđenica je završilo sertifikovanu obuku za frizera, manikira i pedikira.

Trenutno je radno angažovano oko 73 odsto osuđenica u poslovima u krojačkoj radionici i plasteniku u kome stiču znanje na poslovima proizvodnje povrća i cveća, ali i drugim poslovima.

Iz Uprave navode da među osuđenicama vlada velika zaiteresovanost da učestvuju u brojnim aktivnostima kao što su obuke za zanimanja, likovna sekcija, sportske aktivnosti, šah, aerobik, projekcije filmova, književne večeri, izložbe slika, predavanje o umenosti, istoriji i drugim temama. Stoga je veći broj osuđenica uključen u više aktivnosti.

Osuđenice su ove godine na Drugom Svetskom šahovskom on-line takmičenju za lica lišenja slobode, osvojile drugo mešto na svetu, a na festivalima koje organizuje Uprava su, takođe, imali puno uspeha.

Zavod je tokom 2020. godine organizovao sertifikovanu obuku za proizvodnju saksijskog cveća u plasteniku, što je jedna od obuka koja osuđenicama omogućava da imaju koristan „zanat  u rukama“.

U upravi ističu da se stečenim diplomama i sertifikatima ne navodi da su dobijeni tokom izdržavanja kazne, kako bi se sprečila eventualna stigmatizacija bivših osuđenica i kako bi im olakšalo da što lakše nađu posao po izlasku na slobodu.

Proces resocijalizacije osuđenica ne može da se sprovede do kraja samo u ustanovi u kojoj izdržava kaznu već je, kako navode iz Uprave, veoma bitna podrška i  pomoć koja je osuđenima na raspolaganju po izlasku na slobodu.

Čak i najbolji tretman u ustanovi ne može da ima trajan pozitivan uticaj na osuđeno lice ukoliko društvo nije spremno da ga prihvati i pomogne mu.

U saradnji sa nevladinoom organizacom „Institutom za performativne umetnosti i socijalni rad-CRI“, 2018. godine organizovane su radionice kreativnog pisanja, te su osuđenice pisale o emotivnim odnosima i proživljenim iskustvima, što je postalo izvor inspiracije za nastanak pozorišne predstave „Njena priča“ koju su izvele same osuđenice.

Zavod je 2019. godine dobio moderan paviljon za smeštaj 160 osuđenica, a uskoro počinje izgradnja novog paviljona za smeštaj 2.020 osuđenica koji će potpunosti zadovoljiti sve neophodne stanadarde.

Beograd, 16. decembar 2022. – Ministarstvo pravde saopštilo je da je osobama lišenim slobode od navršenih 16 do punih 29 godina života danas uplaćena novčana pomoć države u iznosu od 5.000 dinara.

Ministarstvo navodi da ovi građani, kao i korisnici penzija i primaoci novčane socijalne pomoći, nisu morali da podnose prijave, već su automatski dobili sredstva na novčane depozite u kazneno-popravnim ustanovama.

Osobama lišenim slobode starosti od 16 do navršenih 29 godina života je u februaru i maju ove godine uplaćena pomoć države u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, podseća Ministarstvo.

Dodaje se da su punoletne osobe lišene slobode u januaru ove godine bile obuhvaćene trećim paketom pomoći države u iznosu od 20 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ministarstvo navodi da je osuđenicima u kazneno-poravnim ustanovama, u novembru i maju prošle godine uplaćeno po 30 evra pomoći, kao i jednokratna pomoć od 100 evra  u dinarskoj protivvrednosti 2020. godine u cilјu ublažavanja posledica pandemije korona virusa.

„Podsećamo da su osuđenici u zavodima u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Zabeli i osuđenice u ženskom zatvoru u Požarevcu na početku epidemije šili dnevno čak do 6.000 zaštitnih maski za zaposlene i osuđenike u svim drugim zavodima kako bi se sprečilo širenje virusa„, istaklo je Ministarstvo.

Beograd, 15. decembar 2022.  – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je konkurs za prijem u stalni radni odnos 52 pripadnika Službe za obezbeđenje u kazneno-popravnim ustanovama u Pančevu, Šapcu, Valjevu i Novom Pazaru.

Kazneno-popravni zavod u Pančevu će zaposliti 40 komandira, dok će KPZ za maloletnike u Valjevu primiti u stalni radni odnos šest novih pripadnika Službe za obezbeđenje, navodi se u saopštenju Uprave.

Zavod u Šapcu će zaposliti četiri, a Okružni zatvor u Novom Pazaru dva komandira.

Konkurs je objavljen na internet adresi Ministarstva pravde, na portalu e-uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i u listu „Poslovi“.

Rok za podnošenje prijava zainteresovanih kandidata traje do 29. decembra 2022. godine.

Uprava je prethodno u oktobru raspisala konkurs za prijem u stalni radni odnos 51 pripadnika Službe za obezbeđenje i to u kazneno-popravnim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Smederevu.

U ovom trenutku privodi se kraju izbor 138 komandira koji će raditi u jednom od najmodernijih zavoda, novom KPZ u Kragujevcu, koji je otvoren 15. novembra.

Beograd , 13. decembar 2022 – Ministarstvo pravde objavilo je na svom sajtu nacrte četiri nova pravosudna zakona koji do 9. februara 2023. godine treba da budu doneti u skladu sa izmenama Ustava Republike Srbije, koje su usvojene u februaru ove godine.

Javna rasprava o tekstovima Nacrta zakona o Visokom savetu sudstva (VŠ), Nacrta zakona o sudijama, Nacrta zakona o uređenju sudova i Nacrtu zakona o javnom tužilaštvu počela je 12. decembra i trajaće do 15. januara.

Nacrt zakona o Visokom savetu tužilaca (VST) još nije objavljen na sajtu Ministarstva pravde.

U okviru javne rasprave predviđeno je održavanje okruglih stolova 21. decembra u Nišu, 23. decembra u Kragujevcu, 26. decembra u Novom Sadu i 27. decembra u Beogradu.

Za 10. januar u Beogradu je predviđen i okrugli sto koji će biti  posebno posvećen raspravi sa organizacijama civilnog društva.

Sve zainteresovane strane pozvane su da svoje predloge, primedbe i sugestije pošalju Ministrstvu pravde, koje će ih analizirati po okončanju javne rasprave, sačiniti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi i objaviti ga u roku od 15 dana na svom sajtu.

Ustavnim i zakonskim izmenama, prema kojima sudije i javne tužioce više neće birati Narodna skupština, već VŠ i VST, teži se jačanju nezavisnosti sudstva, kao i samostalnosti javnog tužilaštva.

Beograd, 12.decembar 2022 – Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević izjavio je, povodom Međunarodnog dana lјudskih prava, da je Uprava pođednako posvećena poštovanju prava osoba lišenih slobode i pobolјšanju materijalnih uslova u kazneno-popravnim ustanovama.

Carević je istakao da Srbija prvi put više nije među zemlјama koje imaju problem smeštaja u zatvorima zahvalјujući brojnim projektima izgradnje i rekonstrukcije od 2012. godine, navodi se u saopštenju Uprave.

„Danas raspolažemo sa više od 11.500 mesta za smeštaj lica lišenih slobode koja u potpunosti zadovolјavaju sve standarde Evropske unije“,istakao  je Carević.

Carević je dodao da je u radu Uprave na prioretnom mestu humano izvršenje kazne zatvora, uz organizovanje brojnih obuka za deficitarna zanimanja u zavodima kako bi se bivšim osuđenicima omogućilo da se brže i lakše zaposle po isteku kazne.

Povodom obeležavanja Dana lјudskih prava, osuđenici Okružnog zatvora u Zaječaru, koji su prošli obuku u pekarstvu, pripremili su, u saradnji sa Crvenim krstom, humanitarni obrok za đake Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Jelena Majstorović“ u Zaječaru i Ustanovu za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju „Oblutak“.

Humanitarni obrok biće isporučen i Narodnoj kuhinji u Zaječaru, povodom proslave slave Svetog Nikole.

U OZ Zaječar je tokom ove godine 21 osuđeno lice steklo sertifikate za pekare u kojima nije navedeno da su stečeni tokom izdržavanja kazne, kako bi se izbegla eventualna stigmatizacija po njihovom povratku u zajednicu.

Kragujevac – Novi Kazneno-popravni zavod (KPZ), jedan od najmodernijih zatvorenog tipa u Srbiji, sa smeštajnim kapacitetom za 500 osoba lišenih slobode, otvoren je u Kragujevcu.

Zavod je izgrađen u skladu sa standardima Evropskih zatvorskih pravila, na preko 20.000 kvadrata, a otvaranju je prisustvovala ministarka pravde Maja Popović koja je istakla da je to jedan od najmodernijih i najsigurnijih zatvorskih objekata u Evropi.

„Sa izgradnjom ovog objekta definitivno smo postigli zlatni standard zatvorskih pravila Evrope. U ovom objektu, na human način zatvorenici mogu da izdržavaju svoje zatvorske kazne“, navela je Popović.

Navela je da su sve sobe dobro opremljene, a da je kompletan nameštaj izrađen u Kazneno-popravnim domovima u Srbiji, čime je napravljena milionska ušteda u budžetu.

U objektu će raditi 270 zaposlenih, a otvoren je konkurs za novih 130 komandira, rekla je ministarka i dodala da je kapacitet objekta 500 zatvorenika, a da je trenutno oko 270 osoba smešteno u novom zatvoru.

„Radiće se i na edukaciji zatvorenika kako bi se lakše resocijalizovali i pripremili za život van zatvora. Ovaj program koji smo napravili sa Savetom Evrope i Razvojnom bankom Saveta Evrope, pruža mogućnosti našoj državi da dalje ispunjavamo aktivnosti u poglavlju 23, što je važni za proces evrointegracija“, rekla je Popović.

Izgradnju novog Kazneno-popravnog zavoda u Kragujevcu najvećim delom kreditirala je Razvojna banka Saveta Evrope, sa 17 miliona evra, dok je Srbija izdvojila 13 miliona evra, koji su opredeljeni i za opremanje objekata.

Viceguverner Razvojne banke Saveta Evrope Tomaš Boček izrazio je zadovoljstvo zbog učešća na ovom projektu.

On je rekao da su poboljšanje uslova života osobama lišenih slobode i pružanje mogućnosti obuke i rehabilitacije tokom izdržavanja kazne zatvora ključni preduslov za njihovu buduću reintegraciju u društvo.

Pohvalio je rad Ministarstva pravde, posedbno Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u naporima da se izgradi ustanova koja zadovoljava evropske standarde za dostojanstven život i mogućnost razvoja, kao i za bolje uslove za rad zatvorskog osoblja.

„Srbija čini značajne korake u ispunjavanju uslova za sektor pravosuđa na putu ka EU, sa fokusom na veoma važan, ali često nedovoljno finansiran sektor Kazneno-popravnih ustanova“, rekao je Boček i dodao da je Razvojna banka nastaviti da podržava inicijative Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, i Srbije u celini.

Valjevo, 10. novembar 2022.g.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija dostavljen je na razmatranje i usvajanje Odboru za pravosuđe Narodne Skupštine Republike Srbije, Vladi i Ministarstvu pravde Republike Srbije.

Predlog izmena i dopuna Krivičnog Zakonika i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija je rezultat istraživanja i rada Odbora za ljudska prava Valjevo na polju primene sistema Alternativnog (vanzavodskog) izvršenja krivičnih sankcija i mera.

U ovom višegodišnjem procesu svoj nemerljiv doprinos su dali predstavnici institucija koje su direktni učesnici sistema AIKS i to: predstavnici sudske vlasti, tužilaštva, MUP-a, povereničkih kancelarija Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, predstavnici Advokatskih komora Srbije, predstavnici lokalnih samouprava, javnih komunalnih preduzeća, organizacija civilnog društva, medija, lica osuđenih na kazne vanzavodske sankcije i mere i dr. sa teritorije Zapadne i Centralne Srbije.

Ovim putem svima se zahvaljujemo na angažovanju i profesionalnom pristupu koji nam je omogućio da razumemo koje su prepreke sa kojima se suočavaju učesnici u sistemu izvršenja AIKS i da na osnovu dobijenih saznanja izradimo dokument „Preporuke za unapređenje izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji“.

Na osnovu ovog dokumenta i uz učešće eksperata i stručnih saradnika, OdborVA pokreće inicijativu i podnosi Predlog Zakona  o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija koji možete pogledati ovde. OdborVA-Predlog Zakona o izmenama i dopunama KZ  OdborVA-Predlog Zakona o izmenama i dopunama ZIVS

Ova inicijativa, pored toga što predstavlja doprinos u poboljšanju funkcionisanja sistema izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji, usklađena je sa praksom EU kao i sa Preporukama Saveta Evrope koja se odnose na polje harmonizacije i standardizacije sa pravilima EU, u oblasti „…razvijanja jasnog i funkcionalnog sistema alternativnih/vanzavodskih krivičnih sankcija i mera…“ (pregovaračko poglavlje 23. o pristupanju Srbije EU).

Višegodišnja nastojanja i rezultati na polju doprinosa primeni AIKS finalizovana su u okviru projekta „Mera između kazne i šanse – sprovođenje preporuka za unapređenje AIKS“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.

Beograd, 8. novembar 2022. – Zaštitnik građana utvrdio je da je Kazneno-popravni zavod (KPZ) u Nišu postupao u skladu sa zakonom predviđenim procedurama povodom svih prijava osuđenika Petrita Selimija da mu je bezbednost ugrožena u niškom zatvoru, saopštila je Uprava Ministarstva pravde za izvršenje krivičnih sankcija.

Selimi, koji je sproveden iz švajcarskog u niški zatvor, najavio je, kako se navodi u saopštenju, da će pokušati putem medija da „izvrši pritisak“ na upravu KPZ Niš, a pojedini mediji su iskoristili ovaj slučaj kako bi predstavili da je atmosfera u srpskim zatvorima, kako su naveli, „napeta“, ističući da, navodno, ovog osuđenika „drugi zatvorenici napadaju, a da zaštitu ne dobija“.

„Na osnovu pažljive analize svih činjenica i dokumentacije pribavljene u ispitnom postupku, Zaštitnik građana je utvrdio da je KPZ u Nišu zakonito i pravilno postupao u predmetnom slučaju, preuzimajuću u kontinuitetu radnje u cilju zaštite bezbednosti osuđenog Selimi Petrita“, navodi se u izveštaju Zaštitnika koji obavlja i poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

Postupkom kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Zaštitnik građana je utvrdio da je zavod vodio svu potrebnu dokumentaciju, zdravstveno stanje osuđenog pažljivo pratio i o relevantnim događajima obavestio nadležno tužilaštvo tako da nije bilo propusta ni u tom pogledu.

Uprava ističe da nije pronađen nijedan dokaz koji bi potkrepio da je osuđenom Selimiju bezbednost ugrožena od kad je sproveden iz švajcarskog u niški zatvor i ovom prilikom ponavlja da su sve njegove prijave predstavljale nezakonit pokušaj da izdejstvuje prelazak u poluotvoreno odeljenje i povoljniji tretman.

U prilog tome govori i odluka sudije za izvršenje, organa zaduženog za poštovanje prava lica lišenih slobode, da odbije Selimijev zahtev za sudsku zaštitu, smatrajući ga neosnovanim.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija žali što su pojedini među medijima iskoristili ovaj slučaj kako bi predstavili da je atmosfera u srpskim zatvorima, kako su naveli, „napeta“, ističući da, navodno, ovog osuđenika „drugi zatvorenici napadaju, a da zaštitu ne dobija“.

Dužna novinarska pažnja je izostala i zanemarena je činjenica da se ovakvim zlonamernim neistinama uznemirava javnost, posebno osuđena lica i njihove porodice.

Na žalost okrenulo se senzacionalizmu i spinovanju u kome je uprava zatvora unapred proglašena „krivom“, bez čekanja na izveštaj nezavisne institucije koja obavlja stručni nadzor i kontrolu nad izvršenjem krivičnih sankcija, zaključuje se u saopštenju.

Beograd, 21. oktobar 2022. – Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) formirao je u julu 2022. godine pet radnih grupa koje su sačinile polazne osnove za usvajanje pet zakona – Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva.

Polazne osnove treba da ukažu na ključna pitanja koja sada moraju biti regulisana pomenutim zakonima, uz predlaganje konkretnih rešenja, a imajući u vidu izmenjeni Ustav.

U Ustavu Srbije nije definisan položaj sudske vlasti niti je odnos tri grane vlasti određen i ograničen u skladu sa načelom vladavine prava. To iziskuje da se posebna pažnja pri donošenju Zakona o sudijama posveti osnovnim načelima koja treba da obezbede vladavinu prava i pravde.

Pravnici CEPRIS-a izradili su polazne osnove za usvajanje ovog zakona, kao pravac u kom ga treba menjati u najbitnijim pitanjima.

U ključne neuralgične tačke Zakona o sudijama mogu se svrstati:

• Osnovna načela (nezavisnost, stalnost i nepremestivost , pravo na udruživanje slobodno izražavanje i javno delovanje, održavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost);
• Udaljenje, premeštaj, upućivanje sudija (nepremestivost – upućivanje i premeštaj, međusobna nezavisnost sudija – izmena godišnjih poslova, raspored predmeta, vrednovanje);
• Izbor sudije (postupak za izbor sudije)
• Prestanak sudijske funkcije (razrešenje sudije);
• Predsednik suda (vršilac funkcije predsednika suda);
• Sudije porotnici (postupak i imenovanje sudija porotnika);
• Disciplinska odgovornost sudija (težak disciplinski prekršaj – postupak za razrešenje).

Polazne osnove za usvajanje Zakona o sudijama delo je redovnog profesora katedre za teoriju, sociologiju i filozofiju prava Pravnog fakulteta u Beogradu Miodraga Jovanovića, zajedno sa saradnicama – sudijom krivičnog odeljenja Višeg suda u Požarevcu Gordanom Vidojković, sudijom parničnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Slađanom Pantović i advokaticom Natašom Stojadinović.

Brisel, 12. oktobar 2022. – Srbija je u oblasti pravosuđa postigla izvestan napredak u pravcu osnaživanja nezavisnosti i odgovornosti, ali u praksi se još uvek ne vidi smanjenje neprimerenog političkog uticaja na sudije i tužioce, piše u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija.

 
Evropska komisija je 12. oktobra objavila Godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu pristupanja EU.

U izveštaju koji pokriva period od 20. juna 2021. do 20. juna 2022. godine, Komisija navodi da je Srbija u februaru učinila važan korak usvajanjem ustavnih amandmana, kao i pratećeg ustavnog zakona kojim su definisani potezi i rokovi za reformu sudstva.

Navodi se da je u pripremi ustavnog zakona dva puta konsultovana i Venecijanska komisija Saveta Evrope, i da su njene primedbe usvojene, kao i da je javna rasprava bila dovoljno inkluzivna i transparentna.

Zakoni čije je usvajanje omogućeno izmenama Ustava uglavnom se odnose na imenovanje sudija i tužilaca i treba da spreče potencijalne uticaje politike na pravosuđe, što, kako se navodi, sa sadašnjim zakonodavstvom nije slučaj.

“Da bi ustavni amandmani imali i praktičan efekt, neophodno je da prateći zakoni budu brzo usvojeni“, piše u izveštaju Evropske komisije.

Podsećajući da su za izradu novih zakona imenovane dve stručne komisije, Evropska komisija ukazuje da će u tom procesu biti neophodne široke i inkluzivne konsultacije, kao i potpuno usaglašavanje sa preporukama Venecijanske komisije i evropskim standardima.

“Upskos tom pozitivnom razvoju, ostaju značajni izazovi i kašnjenja u realizaciji, koji se odnose na nepristrasnost, odgovornost, efikasnost i profesionalnost sudstva. Sadašnji sistem imenovanja, premeštaja i napredovanja sudija i tužilaca mora da bude izmenjen kako bi se obezbedilo da karijere budu u postpunosti zanovane na zaslugama“, navodi se u izveštaju.

Komisija dodaje i da je “preduzet jedan broj koraka kako bi se smanjio prostor za uticaj politike na pravosuđe, ali još se u praksi ne može videti slabljenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce“.

Konstatuje se i da “je pritisak na sudstvo i tužilaštvo i dalje visok” i da “vladini zvaničnici, uključujući i one najviše, i članovi parlamenta i dalje javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke, kao i rad pojedinih sudija i tužilaca“, što je suprostno i novom kodeksu ponašanja poslanika.

Takođe, “jedna broj medija objavljuje procurele informacije o istragama i sudskim predmetima, što se može smatrati uplitanjem u istrage i sudske postupke, i što rađa neprimeren pritisak na pojedinačne članove sudova ili tužilaštava“, navodi se u izveštaju.

 
Napominjući da je Srbija dužna da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i da u potpunosti poštuje i primenjuje njegove presude i odluke, Evropska komisija ukazuje da se u Srbiji i dalje dovode u pitanje presude tog krivičnog suda, i to i na najvišim nivoima.
U izveštaju se ukazuje i da Srbija treba da počne da primenjuje strategiju ljudskih resursa i prateći akcioni plan, koje je usvojila u decembru 2021. godine i koji treba da unaprede efikasnost celog pravosuđa.

U delu izveštaja koji se odnosi na borbu protiv korupcije, ocenjuje da Srbija u toj oblasti ima izvestan nivo pripremljenosti za evropske integracije.

Podseća se na ocenu Grupe država protiv korupcije (GRECO) iz marta ove godine, da je Srbija usvajanjem amndmana na Zakon o sprečavanju korupcije pokušala da reši uočene nedostake i osnažila okvirne uslove za sprečavanje sukoba interesa u slučaju poslanika, sudija i tužilaca. Navodi se i da se blago povećao broj osuđujućih prvostepenih presuda za slučajeve visoke korupcije.

Međutim, kako se navodi, Srbija još mora da pripremi novu antikorupcijsku strategiju i prateći akcioni plan, koordiniše prevenciju i represiju korupcije i da se temeljito posveti njenom suzbijanju.

 
U izveštaju se primećuje i da u pojedinim slučajevima, a navodi se konkretno i slučaj Krušika, nisu u skladu sa zakonom istražene optužbe uzbunjivača koje se odnose na korupciju na visokom nivou. Evropska komisija primećuje i da veliki broj izuzeća iz odredbi Zakona o javnim nabavkama predstavlja ozbiljan rizik za korupciju.
Srbija ima izvestan nivo pripremljenosti i u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, i u posmatranom periodu je zabeležen ograničen napredak u sprovođenju preporuka koje treba da unaprede tu borbu.

“Podaci koje je dostavila Srbija pokazuju pomešanu sliku – broj novih istraga i pravosnažnih presuda porastao je 2021. u odnosu na prehodnu godinu, dok je broj optužnica i prvostepenih presuda opao. Proaktivne i sistematske istrage novčanih tokova, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogaćenja, nisu redovna praksa“, piše u izveštaju.

Takođe se primećuje i da se u Srbij još uvek u ograničenoj meri koriste instrumenti zamrzavanja i zaplene imovine stečene krivičnim delom.

U tom kontekstu se navodi da Srbija mora da pojača istrage i procesuiranje dela vezanih za pranje novca i da više koristi instrument zamrzavanja i zaplene imovine.

Uz to Srbija “treba da izmeni krivični zakonik kako bi efikasno kriminalizovala trgovinu oružjem“, piše u izveštaju, i dodaje da kao i tokom 2020, ni 2021. godine u Srbiji u kontekstu organizovanog kriminala nijedna osoba nije osuđena za dela povezana sa vatrenim oružjem i trgovinu oružjem..

Srbija, dodaje se, treba da “preduzme konkretne korake koji će obezbediti jasno razlikovanje prisluškivanja komunikacija u okviru krivične istrage sa jedne, od onog koje se vrši iz bezbednosnih razloga“,

U izveštaju se primećuje i da u Srbiji nije zabeležen napredak u usklađivanju domaćih zakona sa zakonima EU o ekološkoj odgovornosti i krivičnim delima iz te oblasti, prenosi Dnevni evropski servis.