Aktivnosti

hapšenje

U 2021. godini podneto 2.513 krivičnih prijava prema maloletnim učiniocima krivičnih dela

Beograd, 14. jul 2022. – Ukupan broj krivičnih prijava prema maloletnim učiniocima krivičnih dela u 2021. godini je 2 513, broj podnetih predloga veću za izricanje krivičnih sankcija je 1 749, dok je broj maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije 1 383, što je za 12% više u odnosu na  2020. godinu, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku.

U saopštenju se navodi da je u 2021. godini, prema maloletnim učiniocima krivičnih dela primenjeni su vaspitni nalozi: u 180 slučajeva vaspitni nalog je primenio javni tužilac za maloletnike, a u 79 slučajeva sudija za maloletnike. U istoj godini, za tri maloletnika je izrečena kazna  maloletničkog zatvora (0,2%).

Snežana Bjelogrlić

Bjelogrlić: Skoro 1,5 miliona nerešenih predmeta u sudskom sistemu Srbije

Beograd, 30. jun 2022. – U sudskom sistemu je na kraju prošle godine ostalo nerešeno 1.498.237 predmeta od kojih je 137.637 starije od tri godine, izjavila je predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić.

Ona je za današnju Politiku navela da su tokom prethodne godine sudije u Srbiji smanjile vreme potrebno za rešavanje predmeta sa 274 na 226 dana ali i upozorila da će „vrlo brzo“ sudstvo ostati bez „najstarijih i najiskusnijih sudija„.

Ovakvo stanje je posledica sankcija koje je pratila enormna inflacija devedesetih godina kada je sudstvo napustilo oko 800 sudija, zatim okolnosti da od 2005. do 2009. godine nije bilo izbora sudija i naposletku neuspele reforme iz 2009. kada je iz sudstva eliminisano 837 sudija redovnih sudova a u sistem, umesto njih, uvedeno oko 600 sudija za prekršaje i izabrano oko 300 sudija„, navela je Bjelogrlić.

Zaštitnik građana: Borbom protiv torture čuva se dostojanstvo svih nas

 Beograd, 26. jun 2022. – Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas da se prevencijom torture i borbom protiv nje, čuva dostojanstvo svih građana Srbije.

„Prevencija torture i borba protiv surovog, neljudskog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja nisu samo pitanja ispunjenja međunarodnih obaveza Srbije, već garantujući fizički i psihički integritet i dostojanstvo svakog građanina čuvamo dostojanstvo svih nas“, naveo je Pašalić u pisanoj izjavi, povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture koji se obeležava danas.

On je ocenio da u sprečavanju torture i zaštiti prava lica lišenih slobode, koja se nalaze u ustanovama zatvorenog tipa, poseban značaj imaju posete preventivnog karaktera i kontrole načina postupanja prema njima, kao i sprovođenje efikasnih istraga o svim navodima o eventualnom zlostavljanju i izvesnost kažnjavanja počinilaca.

„U Srbiji postoji tendencija unapređenja zaštite prava lica lišenih slobode, kao i sprečavanja torture i drugih oblika zlostavljanja“, dodao je ombudsman.

U saopštenju se navodi da je Pašalić, u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, u prvoj polovini ove godine obavio 43 posete mestima na kojima se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode.

Na osnovu obavljenih poseta, dodaje se, Pašalić je uputio više od 60 preporuka posećenim ustanovama i resornim ministarstvima radi unapređenja materijalnih uslova u kojima ona borave, kao i unapređenja zdravstvene zaštite i tretmana.

 

 

CRTA: Izbori, parlament i slobodni mediji presudne teme od kojih zavisi demokratija

Beograd, 27. jun 2022. – Demokratski izbori, jak parlament i slobodni mediji presudne su teme od kojih zavisi demokratija u Srbiji, rečeno je na konferenciji „Demokratija; Minimalni konsenzus“, koju organizuje Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Direktorka CRTE Vukosava Crnjanski naglasila je da su izbori, parlament i mediji tri stuba na kojima stoji demokratija.

„Tema krize u demokratiji nije od juče, tako da treba tragati za odgovorom na pitanje kako oporaviti demokratiju“, rekla je ona na konferenciji i dodala da je dijalog „put izlaska demokratije iz krize“.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib (Thomas Schieb) rekao je da je parlament jezgro funkcionalne demokratije, tako da se nada da će Srbija uskoro da formira parlament.

„Svačiji glas vredi i bitno je stvoriti prostor u kojem se može voditi debata. Mora se stvoriti nova dinamika“, kazao je Šib.

Takođe je rekao da Nemačka podržava Srbiju da postane član Evropske unije, ali da je imperativ da Srbija uvede sankcije Rusiji.

„Nemačka će pomoći Srbiji u pristupanju EU, ali mora se zajedno doći do rešenja i Nemačka u tome daje dobar primer“, kazao je on.

Direktor misije USAID-a u Srbiji Deni Robertson rekao je da je demokratija dug i naporan rad i da su aprilski izbori, zbog prisustva opozicije, postavili Srbiju na bolje plurasitičko mesto.

„Demokratija ‘buja’ kada mediji i civilno društvo imaju obim i sposobnost da preispituju i utiču na odluke koje se donose u njihovo ime. Srb je daleko odmakla u poslednjih 20 godina, ali i još mnogo toga treba učiniti“, kazao je Robertson.

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorens kazao je da Srbija mora da uskoro uspostavi parlament i vladu, da bi nastavila da sprovodi reforme koje će joj omogućiti brže pristupanje EU.

On je dodao da EU predstavlja najbolju mogućnost za Srbiju i da, kao zemlja-kandidat, Srbija mora da uvede sankcije Rusiji.

„Neopravdana vojna akcija Rusije na Ukrajinu ugrožava međunarodni mir i stabilnost i EU podržava Ukrajinu, a Srbija kao zemlja-kandidat treba da zajedno sa nama osudi rusku agresiju. Kriterijumi su isti za sve zemlje-kandidate“, kazao je Lorens.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da, kao što je slučaj u Evropskom parlamentu i kad Srbija formira parlament, mora da postoji kultura diskusije i debate.

„Mora se negovati takav odnos. Ne izlazimo na ulice da bi nas neko čuo, nego unutar sistema pokušavamo da rešimo stvari. Žao mi je što još nemamo ishod izbora“, kazao je on.

Srbija, dodao je Bilčik, mora da donese važne političke odluke i opozicija mora da igra važnu ulogu u parlamentu.

Generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović kazao je da će novoformirani parlament imati puno različitosti i da je parlament mesto gde treba da se čuju različiti stavovi i inicijative.

„Parlament je donosilac najvažnijih odluka. To je mesto gde predstavnici različitih političkih opcija predstavljaju građane i svi su slobodni da kažu šta žele“, kazao je on i dodao da je neophodno da se čuju različiti stavovi, jer bez dijaloga i Srbija i demokratija su u problemu.

Konferencija „Demokratija; Minimalni konsenzus“ biće održana i sutra, kada je organizovan radni sto u vezi sa parlamentom gde će biti predstavljen rezime predloženih izmena Poslovnika Narodne skupštine i radni sto u vezi sa izborima gde će biti predstavljen Nacrt Crtinih preporuka nakon izbora 2022.

CRTA je takođe pripremila i Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima koji je izradila Koalicija za slobodu medija Nacrt preporuka za obezbeđivanje ravnomerne medijske zastupljenosti, izrađenih nakon izbora 2022.

 

 

UNICEF: Postignut napredak u oblasti pravde za decu u Srbiji

BEOGRAD,24.jun 2022. – Pavosudni sistem u oblasti pravde za decu u Srbiji značajno je napredovao u poslednjem periodu, i smanjen je ukupan broj prijavljenih krivičnih dela, dok su diverzione mere podignute na viši nivo, rekla je danas zamenica direktorke kancelarije UNICEF-a u Srbiji Yosi Ećeverry Burckhardt.

Ona je to poručila na završnoj konferenciji projekta „Prava deteta u Srbiji-Unapređivanje položaja dece u pravosudnom sistemu Republike Srbije“.

Iako bi trebalo da se osećamo dobro zbog postignutog napretka imamo još posla. Mere diverzije se ne primenjuju dosledno i sve je veći broj dece sa problemima u ponašanju i mentalnim zdravstvenim problemima“ poručila je ona.

Ona je istakla da se mere u cilju zaštite dece zrtava ili svedoka ne primenjuju sistematski, kao i da princip najboljeg interesa deteta još uvek nije u potpunosti odražen u parničnom sudskom postupku.

Šef političke sekcije Delegacije Evropske unije Dirk Lorenc je istako da današnji događaj predstavlja izuzetnu priliku da se prikažu izazovi i identifikuju mogućnosti za međusobnu podršku i razmenu iskustava, kao i stručnosti, kako bi se deci dalo mesto i poštovanje koje zaslužuju u pravosudnom sistemu.

Lorenc je ocenio da pravosudni sistem u Evropi još uvek nije dovoljno prilagođen specifičnim potrebama dece koja mogu biti uključena u sudske postupke.

„Učiniti pravosudni sistem prilagođenj deci Evrope, značajna je akcija u okviru Agende EU. To je oblast koja je od velike važnosti u kojoj EU ima nadležnost da ispuni prava deteta kroz različite instrumente, kao što su zakonodavstvo EU i mere podrške državama članicama“ poručio je on.
Lorenc je podsetio da je Evropska komisija usvojila sveobuhvatnu strategiju EU u pravima deteta, kao i evropsku garanciju za dete, što su, kako kaže, glavne političke inicijative da bi se bolje zaštitila i ostvarila svoja prava sva deca.

Direktorka IRC Balkans Jovana Arsenijević je rekla da su promene moguće jedino uključivanjem i povezivanjem važnih uloga iz oblasti prava detata u pravosudnom sistemu, obučavanjem profesionalaca i uključivanjem dece i njihovih staratelja u teme koje su za njih značajne.

„Rezultati ostvareni zajedničkim fokusom treba da nam posluže kao vetar u leđa da posežemo ka dragocenom znanju, iskustvu dobre prakse i da prilagođavamo modele koji garantuju bezbednost, zdravlje i dostojanstvo dece“ naglasila je Arsenijenijević.

Pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Biljana Zekavica rekla je da je deci potrebno, kao izuzetno osetljivoj društvenu kategoriju koja je ranjiva svojim uzrastom i nemoći da se brani ili nedostatkom iskustva i sazrevanja da o svojim pravim interesima odlučuje, da im se posveti poštovanje prava, te da u fokusu bude osluškivanje njihovih potreba, praćenje njihovog razvoja i prilagođavanje njihovim porrebama.

„Ono na čemu sistem socijalne zaštite u Srbiji već duže vreme radi jeste unapređenje sistema u smislu, unapređenja oblasti odnosno spektra usluga kojima može odovoriti na razne potrebe dece u sistemu socijalne zaštite“ poručila je Zekavac.

Ona je istakla da je posebno osetljiva kategorija deca koja se spletom okolnosti nađu u pravosudnom sistemu, te da su razlozi raznoliki.

„To je zaista vrlo raznoliko, nekada je to produkt nekog njihovog ponašanja ili činjenja, nekada je to sticaj okolnosti, kao što su pred sudom postupci za razvod braka, pa se svi fokusiramo na zaštitu prava detata, a desi se da zaboravimo da pitamo dete šta ono misli šta je njihovo pravo“, rekla je Zekavica.

Preporuke za unapređenje sistema evidencije i nacionalne evaluacije AIKS

Četvrta, ali jednako važna, grupa preporuka za unapređenje funkcionisanja sistema alternativnog (vanzavodskog) izvršenja krivičnih sankcija i mera u Srbiji, jesu prepuruke koje se odnose na unapređenje sistema evidencije i nacionalne evaluacije AIKS.

I ovaj segment u sprovođenju alternativnih sankcija i mera je prepoznat od predstavnika institucija direktnih učesnika sistema AIKS, na teritoriji Moravičkog, Mačvanskog, Šumadijskog i Kolubarskog okruga. Naglašeno je da bi unapređenje sistema evidencije naročito doprinelo efikasnijem radu povereničke službe. Takođe, ispitanici su saglasni da je nakon više od jedne decenije sprovođenja alternativnih sankcija i mera, neophodno sprovesti nacionalnu evaluaciju, koja može da ponudi odgovore na pitanja o daljim pravcima razvoja sistema AIKS.

PREPORUKE KOJE SE ODNOSE NA UNAPREĐENJE SISTEMA EVIDENCIJE I NACIONALNE EVALUACIJE AIKS

  • Postojeća elektronska baza Uprave bi trebala da služi što kvalitetnijoj evidenciji dostavljenih rešenja za izvršenje…
  • S obzirom na centralizovanu bazu, potrebno je da se određena služba u Upravi bavi samo praćenjem i istraživanjem stope recidivizma lica i procenama uspešnosti izvršenja pojedinih sankcija i mera za pojedina krivična dela…
  • Postojanje i javna dostupnost informacija o rezultatima takvih empirijskih evaluacija i istraživanja efekata primene ovih sankcija i mera predstavlja značajan podatak za kontrolu kriminaliteta, pokazatelje krivične reakcije i implementaciju novih ili drugačijih načina izvršenja. Pored toga, dobijeni rezultati su značajni i za upoznavanje kako stručne tako i opšte javnosti u cilju eliminisanja predrasuda i povećanja pozitivnog odnosa kao ovakvom načinu sankcionisanja prestupnika.

Sve navedene preporuke, koje se odnose na unapređenje sistema alternativnog izvršenja krivičnih sankcija i mera u Srbiji, možete pronaći u publikaciji OdboraVA https://odbor.rs/preporuke-za-unapredjenje-izvrsenja-vanzavodskih-sankcija-i-mera-u-srbiji/

    Aktivnosti se realizuju u okviru projekta „Mera između kazne i šanse – sprovođenje preporuka za unapređenje AIKS“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.

Ustavni sud odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 25 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

Beograd, 20. jun 2022. – Ustavni sud je doneo odluku kojom se odbacuje inicijativa za pokretanje postupka ocene ustavnosti i saglasnosti člana 25 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Naime, u oktobru 2018. godine, Inicijativa A 11 je Ustavnom sudu podnela inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 25 Zakona kojima se predviđa ukidanje prava na roditeljski dodatak ukoliko makar jedno od dece u porodici nije primilo sve obavezne vakcine ili ne pohađa redovno osnovnu školu, odnosno pripremni predškolski program.

Polazeći od brojih istraživanja i statističkih podataka koji ukazuju na drastične nejednakosti u obuhvatu imunizacijom između romske i neromske dece, iz kojih proizlazi da pomenute odredbe imaju nesrazmerno negativne efekte na decu iz najugroženijih romskih porodica, Inicijativa A 11 je ukazala na to ova ograničenja predstavljaju posrednu diskriminaciju romske dece.

Zatraženo je da se utvrdi da osporene odredbe nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za pokretanje postupka i odbacio je inicijativu. Dvoje sudija nije se složilo sa takvom odlukom i priložili su svoja izdvojena mišljenja.

U jednom od izdvojenih mišljenja, fokusiranom u celosti na posrednu diskriminaciju – navodi se da suštinski razlog neslaganja sa navedenim rešenjem Ustavnog suda „počiva na odsustvu razmatranja posredne diskriminacije, odnosno na nedavanju odgovora na tvrdnje da će romska deca biti nesrazmerno pogođena uslovima za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak u odnosu na decu iz većinske populacije.“

Inicijativa za ocenu ustavnosti koju je podneo A 11 bila je fokusirana upravo na efekte osporenih odredaba na romsku decu i na ovo pitanje koje je ostalo neodgovoreno.

Saopštenje za javnost Inicijative A11, u celosti, možete pročitati na sajtu ove organizacije.

 

Savet Evrope

Posmatrači Saveta Evrope: Zakonski okvir u Srbiji pruža adekvatnu osnovu za sprovođenje demokratskih izbora, ali je neophodna efikasna primena

Strazbur, 20. jun 2022. – Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) koja je posmatrala parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji 3. aprila identifikovala je niz nepravilnosti i nedostataka tokom čitavog izbornog procesa.

U izveštaju o kom se danas raspravlja na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) ističe se da ključni aspekti izbornog procesa u Srbiji zahtevaju dalju reformu i implementaciju i da bi Srbija trebalo da preduzme konkretne mere da unapredi izborni zakonski okvir kao i određene izborne prakse.

To bi trebalo da se postigne u okviru procedure nadgledanja PS SE i u bliskoj saradnji sa Venecijanskom komisijom, dodaje se u zaključcima izveštaja o izborima u Srbiji.

Delegacija PS SE ocenila je da je izborni dan protekao glatko i u celini mirno, ali je, uprkos solidnim pripremama, obeležen nizom sistematskih proceduralnih nedostataka u vezi sa rasporedom biračkih mesta, pretrpanošću, kršenjem tajnosti glasanja i brojnim slučajevima porodičnog glasanja, kao i slučajevima kupovine glasova.

U izveštaju se podseća da je PS SE posmatrala sve izbore u Srbiji od 2000. godine, sa izuzetkom parlamentarnih izbora 2020. zbog pandemije kovid-19.

Navodi se da su svi parlamentarni izbori u Srbiji od 2000. bili vanredni, osim jednih i ukazuje da „kultura vanrednih izobra“, iako pravno moguća, utiče na efikasno autonomno funkcionisanje parlamenta u skladu sa ustavnim mandatom, bez obzira koje političke snage su na vlasti.

Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) koja je posmatrala parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji 3. aprila identifikovala je niz nepravilnosti i nedostataka tokom čitavog izbornog procesa.

U izveštaju o kom se danas raspravlja na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) ističe se da ključni aspekti izbornog procesa u Srbiji zahtevaju dalju reformu i implementaciju i da bi Srbija trebalo da preduzme konkretne mere da unapredi izborni zakonski okvir kao i određene izborne prakse.

To bi trebalo da se postigne u okviru procedure nadgledanja PS SE i u bliskoj saradnji sa Venecijanskom komisijom, dodaje se u zaključcima izveštaja o izborima u Srbiji.

Delegacija PS SE ocenila je da je izborni dan protekao glatko i u celini mirno, ali je, uprkos solidnim pripremama, obeležen nizom sistematskih proceduralnih nedostataka u vezi sa rasporedom biračkih mesta, pretrpanošću, kršenjem tajnosti glasanja i brojnim slučajevima porodičnog glasanja, kao i slučajevima kupovine glasova.

U izveštaju se podseća da je PS SE posmatrala sve izbore u Srbiji od 2000. godine, sa izuzetkom parlamentarnih izbora 2020. zbog pandemije kovid-19.

Navodi se da su svi parlamentarni izbori u Srbiji od 2000. bili vanredni, osim jednih i ukazuje da „kultura vanrednih izobra“, iako pravno moguća, utiče na efikasno autonomno funkcionisanje parlamenta u skladu sa ustavnim mandatom, bez obzira koje političke snage su na vlasti.

Sastanak HRCVA i MOPPS

Širi se podrška zagovaranju za unapređenje sistema alternativnih sankcija u Srbiji

Valjevo/Beograd, 10. jun. 2022. – Nakon što su Preporuke za unapređenje vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji predstavljene Zaštitniku građana, tim Odbora za ljudska prava Valjevo je nastavio sa aktivnostima predstavljanja ovog dokumenta stručnoj javnosti.

Sastanak Upravnog odbora Mreže organizacija za postpenalnu podršku Srbije (MOPPS) je bio povod da valjevski Odbor za ljudska prava (kao jedna od članica) predstavi ključne rezultate svog rada u prethodnom periodu.

MOPPS je Savez organizacija civilnog društva čiji je zajednički cilj unapređenje politika i praksi u oblasti reintegracije i postpenalnog prihvata tako da budu u skladu sa potrebama lica prema kojima je realizovana krivična sankcija i maloletnika koji su bili ili su u sukobu sa zakonom.

Nakon što su predstavnici Tima Odbora za ljudska prava Valjevo detaljno upoznali prisutne o sadržini Preporuka, u dinamičnoj diskusiji predstavnici Upravnog odbora MOPPSa su istakli da dokument sadrži predloge mera i aktivnosti kojima se doprinosi stvaranju  inkluzivnog društva koje prihvata osobe koje su bile u sukobu sa zakonom kao punopravne članove i omogućava im da ostvare svoj puni potencijal.

MOPPS je nedvosmisleno podržao predloge aktivnosti Odbora za ljudska prava Valjevo, koje će biti usmerene na aktivno zagovaranje izmena i dopuna zakona kojima se unapređuje sistem izvršenje vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji

———

Aktivnosti se realizuju u okviru projekta „Mera između kazne i šanse – sprovođenje preporuka za unapređenje AIKS“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.

Zabela

NPM u nenajavljenoj poseti KPZ Požarevac -Zabela

Beograd, 06. jun 2022. – Tim Zaštitnika građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) koji je predvodila zamenica zaštitnika građana dr Nataša Tanjević posetio je 6. juna 2022. godine Kazneno-popravni zavod u Požarevcu.

Poseta je bila nenajavljena i obavljena u cilju praćenja postupanja prema licima lišenim slobode koja se nalaze u samici, odnosno u bilo kom obliku izolacije od drugih lica lišenih slobode.

Tim NPM-a je obavio nenadzirane razgovore sa pojedinim osuđenim licima i izvršio uvid u relevantnu dokumentaciju. Ključni nalazi iz posete biće objavljeni u okviru posebnog tematskog izveštaja, nakon što se realizuju planirane posete zavodima posvećene navedenoj temi.

Profesionalno postupanje rukovodstva i zavodskih službenika tokom posete NPM-a predstavlja primer dobre prakse u postupanju, u skladu sa zakonom predviđenom obavezom saradnje organa sa NPM-om.

U Srbiji znatno manje sudija nego što je potrebno, posledica su nerešeni predmeti i blokada računa sudova

Beograd, 07. jun 2022. – Godišnji izveštaj o radu sudova u Srbiji pokazao je da u našoj zemlji ima znatno manje sudija nego što je potrebno, a kao ključni razlog se navodi višegodišnja zabrana zapošljavanja.

Neke od posledica su veliki broj nerešenih predmeta koji godinama čekaju u fiokama, ali i blokada računa pojedinih sudova zbog plaćanja naknada građanima jer im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Manje od osam meseci je ostalo članovima radne grupe Ministarstva pravde da izrade nacrte Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o visokom savetu sudstva koji će biti usklađeni sa izmenama Ustava u oblasti pravosuđa.

Dragana Boljević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i jedan od članova radne grupe, za Magazin na Prvom Radio Beograda Jedan, objašnjava da će u izradi Zakona o sudijama najviše pažnje biti posvećeno uslovima za izbor i eventualno napredovanje sudija.

Kada je reč o Zakonu o uređenju sudova, ideja je da se „pod jednu kapu“ Visokog saveta sudstva stavi i kompletno sudsko osoblje da bi se konačno saznao precizan broj zaposlenih u sistemu.

Prema njenim tvrdnjama, najveće promene će biti u Zakonu o Visokom savetu sudstva. Savet će, kao i do sad, imati 11 članova, od kojih šest biraju sudije, a sedmi je predsednik Vrhovnog suda.

Umesto dosadašnjih članova: ministra pravde i predsednika skupštinskog odbora za pravosudđe, i po jednog predstavnika profesure i advokature, preostala četiri člana će birati Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika.

Ovi zakoni moraju da počnu da se primenjuju od 9. februara naredne godine. Međutim, radne verzije bi trebalo da budu gotove već do septembra, kako bi ostalo dovoljno vremena za javnu raspravu u društvu, ali i zbog pribavljanja mišljenja Venecijanske komisije„, objašnjava Boljevićeva.

Na konstataciju da je godišnji Izveštaj o radu sudova u Srbiji pokazao da u našoj zemlji ima znatno manje sudija nego što je potrebno, ona kao ključni razlog navodi uvođenje Zakona o zabrani zapošljavanja u državnim organima.

Ističe da bi trebalo utvrditi ko određuje orijentaciona merila na osnovu kojih se procenjuje potreban broj sudija.

Projektovano je da je nama sada potrebno oko 3.050 sudija, a radi njih 500 manje. Za početak, bilo bi poželjno da se bar ta praznina popuni, što bi se direktno osetilo u praksi„, kaže Boljevićeva.

Trebalo bi, dodaje ona, takođe, utvrditi koliko je zaostalih predmeta i koliki je priliv novih, što bi bila dobra pretpostavka o tome kakvim tempom će se raditi u narednim godinama. „reće merilo je norma za rešavanje slučajeva, jer se ona razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o građanskoj ili krivičnoj materiji i da li je u prvom ili drugom stepenu„, kaže Boljevićeva.

Mi, dodaje ona, akutno imamo manji broj zaposlenih u sistemu i ne bismo morali da pričamo o povećanju broja, možda bi bilo dovoljno popunjavanje po dosadašnjoj, važećoj sistematizaciji.

Kada je reč o starim predmetima, njihov broj se smanjuje, a projektovano je da na kraju 2025. godine oni koji su stariji od tri godine učestvuju u ukupnom broju nerešenih predmeta sa nešto više od dva posto, poručuje Boljević.

Komentarišući tvrdnje da se u Privrednom apelacionom sudu trenutno nalazi nešto manje od 5.000 predmeta po žalbama na odluke o odštetama zbog povrede prava na suđenja u razumnom roku i da je deo pravosuđa u bankrotu zbog plaćanja naknada građanima usled predugog trajanja procesa, ona kaže da je takva situacija u svim gradovima gde je postojala jaka industrija i gde su firme otišle u stečaj.

To je specifična vrsta postupka koja, ne samo u našoj zemlji, može da traje i duže od jedne decenije jer je procedura komplikovana, počev od oglašavanja pa do prodaje imovine„.

Ukazuje da se svojevremeno razmišljalo i o tome da li bi trebalo u Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku napraviti distinkciju u odnosu na stečajne postupke zbog njihove posebnosti.

U odnosu na jednog stečajnog dužnika postoji desetine hiljada malih poverilaca, odnosno bivših zaposlenih koji imaju svoja potraživanja. Kod nas se dešava da građani, ukoliko se ne postupi po nalogu sudije koji je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, a to je četiri meseca, što je izuzetno kratko vreme, oni ponovo podnose isti zahtev, tražeći imovinsku i neimovinsku odštetu„, kaže Boljevićeva.

Imovinska im se, dodaje ona, svaki put dosuđuje, a neimovinska se dosudi jednom. Reč je o stopostonom potraživanju iz stečajnog postupka, s tim što se nadoknada ne vrši iz imovine stečajnog dužnika, nego od države. U pitanju su ogromna sredstva iz budžeta i skidaju se sa računa sudova.

Društvo sudija je odavno upozoravalo da bi ovako nešto moglo da se dogodi. Smatrali smo da je trebalo utvrditi uzroke zbog kojih procesi toliko traju i da se oni otklone, između ostalog i da se zaposli više ljudi. Sada skupo plaćamo posledice nekih zakonskih rešenja„, zaključuje Boljevićeva

Preporuke za unapređenje vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji predstavljene Zaštitniku građana

Valjevo/Beograd. 03. jun 2022. – Tim Odbora za ljudska prava Valjevo, tokom radne posete Zaštitniku građana, predstavio je Preporuke za unapređenje vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji.

U ime Zaštitnika građana sastanku su prisustvovali Nataša Tanjević, zamenica Zaštitnika građana i Marko Anojčić, samostalni savetnik u kancelariji Zaštitnika građana.

Preporuke o kojima se razgovaralo odnose se na sistem organizacije i funkcionisanje Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Pored toga, bilo je reči i o preporukama koje se odnose na normativni okvir, kao i naunapređenja u edukativnom smislu. Tim Odbora za ljudska prava Valjevo je u svojim preporukama posebno naglasio i potrebu unapređenja sistema evidencije i nacionalne evaluacije procesa primene vanzavodskih sankcija i mera.

Predstavnici Zaštitnika građana su pozitivno ocenili dosadašnje aktivnosti i rezultate rada  valjevskog Odbora za ljudska prava u oblasti monitoringa primene alternativnih sankcija u Srbiji. Imajući u vidu dosadašnju uspešnu saradnju Odbora za ljudska prava Valjevo i Zaštitnika građana, odnosno Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, ocenjeno je da ne postoje prepreke za nastavak saradnje.

———

Aktivnosti se realizuju u okviru projekta „Mera između kazne i šanse – sprovođenje preporuka za unapređenje AIKS“ koji OdborVA sprovodi kroz program „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.

 

Inicijativa A11: Preporuka Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori Srbije zbog nejednakog tretmana osoba bez dokumenata

Beograd, 01. jun 2022. –  Inicijativa A 11 u svom radu primetila je da prilikom utvrđivanja identiteta i overe potpisa kod osoba koje nemaju lična dokumenta, dolazi do različitih primena Javnobeležničke tarife.

Saopštenje Inicijative A11 prenosimo u celosti.

Tako, u situacijama kada identitet lica potvrđuju dva svedoka identiteta, oni se nekada računaju kao pozvani svedoci, a ne kao svedoci identiteta, što dovodi do uvećanja nagrade i većih troškova za ove, ionako već materijalno ugrožene građane.

Pošto su lica bez dokumenata najčešće pripadnici romske nacionalne manjine koji su višestruko marginalizovana društvena grupa, a overa potpisa im je potrebna za ostvarivanje  drugih prava, Inicijativa A 11 se nakon neuspeših pokušaja da Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori ukaže na štetnost ove neujednačene prakse, na kraju obratila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Po sagledavanju svih okolnosti ove prakse, u preporuci mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije koju je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori Srbije, ističe se da je neophodno da se preduzmu mere kako bi se prilikom određivanja visine nagrade javnih beležnika za overu potpisa ove kategorije stanovništva uzelo u obzir da oni spadaju u kategoriju najugroženijih lica, kao i da se prema licima koji ne poseduju lična dokumenta, shodno zakonu, identitet utvrđuje isključivo putem saslušanja dva svedoka identiteta.

Poverenica je u preporuci navela da lica koja nemaju dokumenta, upravo zbog te situacije nisu u mogućnosti da dokažu svoje loše imovinsko stanje i da ostvare pravo na predviđena oslobođenja ili umanjenja naplate nagrada koje obračunavaju notari.

S obzirom da su postupci koje sprovode javni beležnici preduslovi za vođenje drugih postupaka koji treba da rezultiraju pribavljanjem ličnih dokumenata najugroženijih građana, kroz vođenje upravnih ili sudskih postupaka, Poverenica je uputila ovu preporuku sa ciljem unapređenja njihovog položaja i smanjenja diskriminacije.

Inicijativa A 11 će pratiti sprovođenje ove preporuke i u daljem radu nastojati da nastavi da radi na poboljšanju položaja lica bez dokumenata u Srbiji.

Video Materijal

Sastanak sa Zaštitnikom građana

Saradnja sa Mrežom organizacija za postpenalnu podršku Srbije (MOPPS)

Odbor za ljudska prava Valjevo i alternativno izvršenje krivičnih sankcija

Okrugli sto u Šapcu