Beograd, 05. maj.2022. – Grupa organizacija civilnog društva ocenila je, kao poražavajuće, da petu godinu za redom sredstva prikupljena kršenjem osnovnih prava žrtava putem primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja nisu dodeljena ni jednom projektu koji ima za cilj pružanje pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći.

Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva, smatramo poražavajućim da petu godinu za redom sredstva prikupljena kršenjem osnovnih prava žrtava putem primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja nisu dodeljena ni jednom projektu koji ima za cilj pružanje pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći.

Od 186 projekata koji su izabrani na javnom pozivu za dodelu sredstava po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja u 2022. godini, nijedan nije namenjen pružanju pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela niti pružanju besplatne pravne pomoći i podrške.

Kao i prethodnih godina, manje od 5% sredstava (21.753.318,00 din. od ukupno 500.000.000,00 dinara) će biti dodeljeno projektima udruženja građana, dok će preko 4.000.000 evra dobiti državne ustanove u oblasti zdravstvaobrazovanja i socijalne zaštite za potrebe renoviranja i opremanja, za koje su sredstva trebala biti obezbeđena u budžetu.

Iako je 2020. godine usvojena Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedokaVlada Srbije, svojim upornim odbijanjem da omogući veću dostupnost usluga za žrtve, na žalost potvrđuje da je usvajanje Strategije bilo samo deklarativno, a ne suštinsko opredeljenje države da unapredi položaj žrtava.

Rezultati konkursa pokazuju i da se ni na koji način ne vrednuje ni rad udruženja građana koja pružaju besplatnu pravnu pomoc građankama i građanima Srbije, iako podaci Ministarstva pravde pokazuju da je u 2020. godini 11 udruženja pružilo skoro istovetan broj usluga besplatne pravne pomoći kao i 103 opštine u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, institut odlaganja krivičnog gonjenja je u 2020. godini bio primenjen 10.945 puta, najviše u slučajevima sumnje na krivična dela protiv bezbednost javnog saobraćaja (4435), zdravlja ljudi (2044) i imovine (1532), ali i u slučajevima sumnje na krivična dela protiv polne slobode (16), među kojima i za delo silovanje (1), nedozvoljene polne radnje (3) i seksualno uznemiravanje (12), krivična dela protiv braka i porodice (393), među kojima i za dela nasilje u porodici (93) i nedavanja izdržavanja (267), kao i u slučajevima sumnje na krivična dela laka telesna povreda (169), teška telesna povreda (75), ubistvo (2), ugrožavanje sigurnosti (252), proganjanje (42), zlostavljanje i mučenje (23) i dr.

U svim tim postupcima tužilaštva nisu imala obavezu da traže mišljenje žrtve pre nego što su odlučili o primeni ovog instituta, nisu imala obavezu da obaveste žrtvu da su ga primenili, niti su žrtve imale pravo na izjavljivanje prigovora.

Zbog svega navedenog, poražavajuće je da se sredstva prikupljena primenom ovog instituta ne usmeravaju i na besplatnu pravnu pomoć i na usluge podrške namenjene žrtvama, koje, ni ne znajući, suštinski omogućavaju prikupljanje ovih sredstava. Jer da nema žrtava/oštećenih krivičnim delom, ne bi bilo ni primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, prenosi Dijalog Net.