Pojam građanske inicijative
Građanska inicijativa je, nakon referenduma, najznačajniji instrument građanske participacije. Ona je sredstvo neposrednog učešća gra- đana u procesu donošenja odluka gde se građani organizuju odozdo i zakonodavnoj vlasti upućuju predloge i zahteve. Pokretanjem građanske inicijative se skupštini jedinice lokalne samouprave predlaže donošenje ili izmena nekog akta kojim se uređuje određeno pitanje iz nadležnosti jedinice lokalne samo-
uprave, da se promene statut ili drugi akti, kao i da se raspiše referendum.
Građanska inicijativa uređena je Zakonom o lokalnoj samoupravi (“Sl. glasnik RS”, br. 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon i 47/2018), Statutom grada Valjeva (“Sl. glasnik grada Valjeva”, br. 5/2019) i Zako- nom o referendumu i narodnoj inicijativi (“Sl. glasnik RS”, br. 48/94 i 11/98) koji se odnosi na postupak.
Postupak za pokretanje građanske inicijative
Na samom početku, potrebno je od Gradske uprave zatražiti zva- ničan podatak o broju građana upisanih u birački spisak na teritoriji grada Valjeva. Broj potpisnika građanske inicijative izražen je procen- tualno u odnosu na ukupan broj upisanih građana u birački spisak na lokalu i neophodno ga je tačno utvrditi kako ne bismo nagađali ili došli u nepriliku da nam sav trud na kraju padne u vodu ukoliko se ispostavi da smo skupili nedovoljan broj potpisa. Broj potpisa potreban za pokretanje građanske inicijative iznosi 5% od ukupnog broja gra- đana upisanih u birački spisak5. Novo rešenje koje su donele izmene Zakona o lokalnoj samoupravi donekle je popravilo položaj građana u ovom segmentu. Iako se i dalje radi o respektabilnom broju potpisa koje nije lako prikupiti, prethodna rešenja su bila još nepovoljnija. Tako je pre izmena Zakon propisivao da broj građana potrebnih za pokretanje građanske inicijative iznosi ne manje od 5%, a da će tačan broj utvrditi jedinice lokalne samouprave u svojim statutima6. Neke jedinice lokal- ne samouprave su, koristeći slobodu dobijenu ovakvom formulacijom, podizale prag i propisivale znatno viši broj potrebnih potpisa (npr. grad Kragujevac sa 25% potrebnih potpisa verovatno je rekorder7), čime je pokretanje građanske inicijative postalo faktički nemoguća misija.
Od ovog trenutka, sprovođenje postupka uređuje Zakon o referen- dumu i narodnoj inicijativi (“Sl. glasnik RS”, br. 48/94 i 11/98), čl 31-41. Prvi korak jeste osnivanje inicijativnog odbora. Ovo i nije teško, s ob- zirom da se inicijativni odbor sastoji od najmanje tri člana sa biračkim pravom. A inicijativni odbor dalje može osnivati odbore za prikupljanje potpisa na različitim mestima. Ono što sledi jeste nešto komplikovanije.
Inicijativni odbor priprema predlog za promenu ili donošenje od- govarajućeg akta i dostavlja ga Skupštini grada radi obaveštavanja. Predlog mora biti potpisan od strane članova inicijativnog odbora i takav da se iz njega jasno vide promene tj. rešenja o kojima Skupština grada treba da se izjasni. Svestan da građani mogu imati teškoća pri formulisanju predloga sadržanog u građanskoj inicijativi, grad Valjevo je predvideo i dužnost Gradske uprave da građanima pruži neophodnu pomoć8. Nakon što predate predlog, izdaće vam se potvrda, tj. nadlež- ni organ će potvrditi prijem predloga i overiti svaku njegovu strani- cu. Predlog se podnosi u više primeraka (broj primeraka ne može biti manji od broja mesta na kojima skupljate potpise uvećan za jedan), s obzirom da jedna kopija ostaje Skupštini. Posle predaje predloga nisu dozvoljene bilo kakve izmene i dopune istog.
Ono što sledi je prijava Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ova odredba nam nameće zaključak da zakonodavac unapred pretpostavlja da aktivnosti građana u ostvarivanju njihovih građanskih prava za- htevaju nadzor i kontrolu policije9. Ova obaveza deluje bespotrebno i neprikladno jednoj demokratski uređenoj državi. Ipak, dužni ste, najmanje 3 dana pre početka prikupljanja potpisa, da prijavite nadležnoj policijskoj upravi da ćete na njenoj teritoriji prikupljati potpise. U pri- javi navodite naziv organa kome je podnet predlog za koji se priku- pljaju potpisi i prijemni broj pod kojim je taj predlog zaveden; mesto, vreme i način prikupljanja potpisa; lične podatke lica koja će prikuplja- ti potpise i mere koje će inicijativni odbor preduzeti radi sprečavanja eventualnih zloupotreba u vezi s prikupljanjem potpisa. Takođe članovi inicijativnog odbora će potpisati i ovu prijavu. Tek nakon ovoga da- nom koji ste naveli u prijavi Ministarstvu unutrašnjih poslova možete početi sa prikupljanjem potpisa građana koji će podržati vaš predlog.
Prikupljanje potpisa traje najduže sedam dana, a rok počinje da teče od dana koji ste u prijavi policiji odredili kao dan početka prikupljanja potpisa. Ovako određen rok verovatno je jedan od ključnih razloga zašto u prethodnom periodu u Srbiji i nije organizovan veći broj građanskih inicijativa. S obzirom na sve ove uslove, da bi jedna građanska inicijativa bila uspešna potrebno je na samom početku dobro osmisliti temu i predlog koji će biti prihvatljiv za veliki broj građana i koji neće podeliti javnost, sprovesti efektivnu kampanju kako bi sugrađani na vreme bili obavešteni o vremenu i mestu prikupljanja potpisa. Kao što je rečeno, potpisi se mogu prikupljati i na više mesta, što je i preporuč- ljivo uzevši u obzir da nam rok od 7 dana nije saveznik. Sve to iziskuje i materijalna sredstva, veći broj saradnika i dobru organizaciju, što gra- đani uglavnom ne mogu da ispune. Ono što je pozitivno jeste to što će ovo rešenje najverovatnije uskoro otići u istoriju, s obzirom da je Mi- nistarstvo državne uprave i lokalne samouprave prepoznalo probleme koji se javljaju u praksi i objavilo novi Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi10 koji predviđa da se rok za prikupljanje potpisa produžava na 90 dana, o čemu će kasnije biti više reči.
Lista potpisnika mora sadržati:
1) naznačenje predloga za koji se prikupljaju potpisi s prijemnim brojem nadležnog organa;
2) podatke o potpisnicima inicijative, koji se upisuju u sledeće rubrike: redni broj potpisnika narodne inicijative; lično ime potpisnika inicijati- ve, koje se ispisuje čitkim štampanim slovima i potvrđuje njegovim svo- jeručnim potpisom; adresa potpisnika inicijative; lični broj potpisnika inicijative ako ga ima; registarski broj lične karte potpisnika inicijative;
3) datum i mesto prikupljanja potpisa;
4) izjavu inicijativnog odbora, odnosno odbora koji je prikupljao potpise da svi potpisnici na listi imaju pravo učestvovanja u narodnoj inicijativi u skladu s zakonom i da su se samo jednom potpisali na listi, kao i napomenu o eventualnom povlačenju potpisa građana;
5) potpise članova inicijativnog odbora, odnosno odbora koji je pri- kupljao potpise.
Savetujemo da uvek prikupite više potpisa nego što je neophodno, kako ne biste došli u nepriliku ukoliko se utvrdi da određeni potpisi iz različitih razloga nisu validni. Na mestu gde se prikupljaju potpisi mora biti istaknut i tekst predloga za koji se prikupljaju potpisi, overen od strane nadležnog organa i snabdeven njegovim prijemnim brojem i dostupan građanima. Takođe, nije čudno ukoliko građanin svojim potpisom podrži građansku inicijativu, ali se odluči da ga povuče sve do isteka roka za prikupljanje potpisa, što će odbor za prikupljanje pot- pisa i konstatovati u listi potpisnika.
Nakon što je isteklo vreme i prikupljen je dovoljan broj potpisa, in- icijativni odbor će listu potpisnika predati nadležnom organu, u ovom slučaju je to Skupština grada Valjeva.
Skupština zatim proverava da li su potpisi prikupljeni u skladu sa zakonom i da li je predlog podržao dovoljan broj građana. Ukoliko smatrate da je nadležni organ ovom prilikom postupio nepravilno, možete podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji će odlučiti u roku od 48 sati od prijema žalbe i odluka ovog suda je konačna. Ako se utvrdi da je lista potpisnika prikupljena u skladu sa zakonom i podrža- na od strane dovoljnog broja građana, Skupština će u roku od 60 dana od dana dostavljanja predloga da održi raspravu i dostavi građanima obrazložen odgovor. Dakle, Skupština može da odbije ili prihvati pred- log građana. Ukoliko smatrate da Skupština nije postupila u skladu sa pravilima, takođe možete podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu koji će u roku od 15 dana doneti konačnu odluku.
