Brisel, 20. april 2022. – Srbija treba da učini dodatne napore da podrži slobodu izražavanja i da ojača institucije za ljudska prava, a svi političari moraju da se suprotstave govoru mržnje.

To se navodi u godišnjem Izveštaju o ljudskim pravima i demokratiji u svetu visokog predstavnka EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela.

izveštaju za 2021. godinu ocenjuje se da je politička klima tokom posmatranog perioda ostala polarizovana.

U parlamentarnim debatama korišćen je zapaljivi jezik protiv političkih protivnika i predstanvnika drugih institucija koje izražavaju različite političke stavove“, navodi se u izveštaju šefa diplomatije EU.

Dodaje se da to uključuje verbalne napade predstavnika vladajuće koalicije na organizacije civilnog društva i medije.

Svi političari treba da se suprotstave govoru mržnje i da doprinesu političkom dijalogu o reformama u procesu evropskih integracija, posebno u oblastima demokratije i vladavine prava“, naveo je Borel.

Institucije, dodao je, treba da unaprede saradnju sa civilnim društvom i da ga posmatraju kao suštinskog partnera u reformama i garanta efikasne ravnoteže vlasti.

Ocenivši da u Srbiji postoji zakonodavni i institucionalni okvir u oblasti osnovnih prava koji je u velikoj meri usklađen sa međunarodnim i evropskim standardima, Borel je ukazao da je i dalje potrebno osigurati konzistentnu i efikasnu primenu zakona i politika.

Osim što treba da učini značajne napore da podrži slobodu izražavanja, Srbija treba da otkloni nedostatke i ojača institucije za ljudska prava, garantuje njihovu nezavisnost, između ostalog raspodelom neophodniih finansijskih i ljudskih resursa, i da osigura pravovremenu primenu njihovih preporuka“, navodi se u izveštaju.

Srbija takođe treba da pojača mere na zaštiti prava diskriminisanih osoba, da usvoji i počne da primenjuje novu strategiju protiv diskriminacije i da aktivno sprovodi istrage i sudske pocese za zločine iz mržnje.

Zbog nedostatka poverenja u institucije, slučajevi nasilja i diskriminacije pripadnika LGBT zajednice često ostaju neprijavljeni“, piše u dokumentu.

Od suštinske je važnosti, dodaje se, da Srbija obezbedi konzistentnu primenu zakona koji se tiču pripadnika nacionalnih manjina, uključujući Rome, što zahteva poboljšanje sakupljanja podataka.

izveštaju se navodi da je EU tokom 2021. pažljivo pratila poštovanje ljudskih prava u Srbiji u okviru pristpunih pregovora s EU, posebno u poglavlju 23 – pravosuđe i osnovna prava i da postoji redovan dijalog na tehničkom i na političkom nivou.

Podseća se da je EU tokom 2021. nastavila da sprovodi brojne IPA programe kako bi podržala socijalnu inkluziju i antidiskriminatornu politiku i unapredila položaj ranjivih osoba.

Među njima su brojni projekti za unapređenje inkluzije Roma ukupne vrednosti 30 miliona evra.

Vrednost projekata koji su u okviru Programa podrške civilnom društvu nastavili da se sprovode tokom 2021. bila je oko 6,2 miliona evra, a za ovu godinu je za nove projekte izdvojeno 2,5 miliona evra.

U okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava (EIDHR) završeni su projekti vredni dva miliona evra, a u maju je dodeljeno pet novih grantova u vrednosti od milion evra. Fokus tih projekata bio je na zaštiti manjina, rodnoj jednakosti, prava deteta, migrante i zaštitu branitelja ljudskih prava.

Evropska unija je takođe pružila bespovratnu pomoć medijima od 2,4 miliona evra kako bi se izborili s posledicama pandemije kovida-19, a očekuje se da će dodatna značajna podrška biti pružena i 2022, dodaje se u izveštaju.

Godišnji izveštaj prati primenu Akcionog plana EU za ljudska prava i demokratiju, koji je počeo da se primenjuje 2021. godine. Akcioni plan postavlja ciljeve i prioritete EU u suočavanju s izazovima u svim oblastima ljudskih prava i demokratije, od životne sredine, rodne ravnopravnosti, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, prava migranata, izbeglica i azilanata, do civilnog društva i napada na novinare.

izveštaju se navodi da je borba za ljudska prava i demokratiju važnija i urgentnija nego ikad u svetlu ruskog napada na Ukrajinu.

Borel je u predgovoru izveštaja napisao da je 2021. godina predstavljala nezapamćeni izazov za međunarodna ljudska prava i humanitarno pravo, demokratiju i multilateralizam.

Primer pritiska na ljudska prava i nazadovanje demokratije je to što je prvi put broj autokratskih režima u svetu premašio broj demokratija i što je gotovo 75% svetske populacije živelo u zemlji u kojoj je 2021. zabeleženo pogoršanje“, naveo je Borel.

izveštaju se ističe da su ljudska prava i demokratija u srcu spoljnog delovanja EU i da će nastaviti to da budu.

Godišnji izveštaj svedoči o kontinuiranoj posvećenosti EU podržavanju univerzalnosti, nedeljivosti i međuzavisnosti ljudskih prava i demokratskih vrednosti“, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove, prenosi Dijalog Net.