Oтворено писмо Ирени Вујовић, министру заштите животне средине
Поштована Министарка Вујовић,
Oбраћамо Вам се у име грађана и организација Ваљева покретача ЕKOлубарске битке, иницијативе која се залаже за мораторијум на истраживање и eксплоатацију руда у ваљевском крају, а поводом ваше изјаве у медијима објављене након еколошког протеста у Београду.
https://www.rts.rs/…/irena-vujovic-saopstenje-ekoloski…
У њој наводите да је Ваљево имало велики проблем загађења у грејној сезони због топлане која користи мазут, и да ће се тај проблем до следеће грејну сезоне решити, али да нико о томе не говори. Погледајте боље и видећете да су сви локални, као и добар део националних медија објавили ову вест. Нема разлога да сумњате да је иста све добронамерне Ваљевце обрадовала, јер показује да се чине први кораци ка системском решењу проблема загађења које град на Колубари годинама мучи.
Без обзира на оно што политички острашћени људи мисле, говоре или пишу, чињеница је да је загађење проблем свакога од нас. Као што је и сваки и свачији резултат у смањењу загађења за добробит свих нас. Немојте мислити да грађани конкретне резултате не примећују, чак и онда када их не хвале јавно. Немојте мислити ни да грађани не примећују да се свака грађанска еколошка иницијатива очас посла претвори у аргумент за напад од стране опонената власти и обрнуто. Да не виде да врло често, мале личне борбе за животну средину и здравље забринутих људи, постају у туђим рукама средство за политичке обрачуне и да се у таквим обрачунима лако заборављају искрени мотиви из којих су те еколошке борбе настале, док људи који су их покренули постају још невидљивији.
Да не би ми, обични грађани и еколошки активисти остали невидљиви, а Ви необавештени јављамо Вам да загађен ваздух у Ваљеву нисмо заборавили. Настављамо да се боримо за забрану коришћења сировог лигнита, јер смо свесни да пројекат реконструкције градске топлане неће у потпуности решити проблем загађења ваздухом. Настављамо да у тој борби едукујемо наше суграђане и привреду и мотивишемо их да напусте праксу ложења најнеквалитетнијих горива, иако су најјефтинија.
Разлог због чега се потписници прогласа ЕКОлубарске битке Вама и Министарству којим управљате нису директно обратили по питању које муче грађане истраживања руда у ваљевском крају, јесте што иако смо најмлађа еколошка иницијатива у Србији, већ научили да примењена истраживања рудних и минералних ресурса нису у надлежности вашег Министарства, већ искључиво Министарства рударства и енергетике. То значи да сте Ви, као Министар животне средине, и ми као грађани у истој ситуацији – да нас нико не пита да ли желимо нове руднике, нити какав ће кумулативан ефекат на животну средину и локалну заједницу они правити.
Ми не износимо сумње да ће се будућа рудничка постројења градити у складу са прописима и стандардима заштите животне средине, него постављамо питање ко је донео уопште одлуку да се она граде и проглашавају пројектима од националног значаја без консултације не само са грађанима и локалним самоуправама, већ и без консултација са Министарством заштите животне средине, Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства трговине, туризма и телекомуникација? Без свеобухватне економске, социјалне, еколошке анализе утицаја на локалну заједницу и Србију у целини?
Подсећамо кроз ово писмо и Вас и све доносиоце одлука у Србији да Архуска конвенција, чији је ова држава потписник, дефинише право грађана да учествују у изради планова, програма, политике и законодавства који могу утицати на заштиту животне средине. То значи да пре издавања дозвола не само за експлоатацију већ и за истраживање рудних ресурса, мора да направимо широк друштвени консензус око тога да ли су нам рудници уопште потребни и какву корист од њих заиста имамо.
С обзиром да и сами кажете да Србија није више држава на ивици банкрота, поставља се реално питање да ли су јој заиста неопходни тих пар милиона еура прихода од рудне ренте и пар стотина нових радних места за која нисмо ни сигурни да ли имамо радну снагу?
Овим писмом Вас позивамо да заједно одговоримо на ова питања.
Схватите ово као позив да успоставимо дијалог и сарадњу по свим важним питањима из еколошког прогласа које смо потписали заједно са још 70 организација. Не заборавите да се на том списку жеља налазе и активности и пројекти на којима већ радите, па самим тим дозволите себи да захтеве грађана доживите као подстрек и инспирацију да буду што бољи и да их што брже дочекамо.
Прихватајући вашу критику, овај допис вам упућујемо и званично са предлогом да ви лично и Министарство на чијем сте челу иницирате дијалог са осталим релевантним Министарствима да ли су Србији потребни нови рудници, имајући у виду у каквом се стању налазе постојећи, и на који начин они утичу на животну средину. Ми као грађани и грађанке Ваљева, радо и са добром намером ћемо се одазвати позиву да у том дијалогу учествујемо, остављајући по страни све политичке и друге борбе ирелевантне у односу на заједнички циљ свих грађана Србије – чисту животну средину и здравље наше деце.
Свако добро и пуно успеха у вашем раду,
желе вам иницијатива Еколубарска битка, удружења Локални одговор Ваљево и Иреволуција.
