London, 30. mart 20222. – U Srbiji je 2021. godine bila veoma prisutna diskriminacija žena, Roma i drugih manjina, kao i pripadnika LGBT zajednice i ranjivih kategorija stanovništva, a registrovani su napadi vlasti i  provladinih medija na novinare i nevladine organizacije.

To su navodi u najnovijem godišnjem izveštaju organizacije Amnesti internešnal (AI) o stanju ljudskih prava u svetu.

U izveštaju se ocenjuje da je u Srbiji tokom prošle godine bio zanemarljiv proces izvođenja pred lice pravde odgovornih za ratne zločine, a da su pripadnici policije uživali nekažnjivost za zlostavljanja.

AI konstatuje da je vladajuća Srpska napredna stranka dodatno učvrstila svoju moć u parlamentu, bez prave opozicije koja bi mogla da ugrozi njenu dominaciju.

U delu izveštaja koji se odnosi na pravo na istinu, pravosuđe i pravo na obeštećenje, kao primeri nedoslednosti se navodi otezanje suđenja za zločine u Srebrenici i Štrpcima, oslobađanje dvojice optuženih za ratni zločin u Lovasu, u Slavoniji, i smanjivanje kazne ostalima ispod zakonskog minimuma.

Navodi se i slučaj novčane nadoknade porodicama 193 zarobljenika streljanih u Ovčari, kod Vukovara, koja je bila daleko manja od obeštećenja koje je dodelio Evropski sud za ljudska prava.

Amnesti, u vezi sa slučajevima mučenja i policijske represije u Srbiji, citira izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava da nije registrovan nikakav napredak u sudskom predmetu po tužbi 40 građana, koje je policija povredila tokom demonstracija u Beogradu 2020. godine, pošto nadležni nisu idfikovali odgovorne službenike.

Navodi se i da je u oktobru rok za prijavljivanje okupljanja produžen na 20 dana, zbog novog zakona o životnoj sredini kojima se reguliše i nivo buke. AI navodi da je u novembru policija koristila prekomernu silu protiv učesnika ekoloških protesta.

U Srbiji, prema oceni AI, vlasti i provladini mediji i dalje satanizuju nevladine organizacije i nezavisne medije, a precizira se da je u avgustu, kada su vlasti intenzivirale tu kampanju, čak 70 nevladinih organizacija i nezavisnih medija zatražilo pomoć ministarstva za ljudska prava.

Kada je reč o nasilju protiv žena i devojčica, Amnesti navodi da je prošle godine u Srbiji ubijeno 30 žena, od kojih su 20 bile žrtva porodičnog nasilja.

U izveštaju se spominju i optužbe za seksualno zlostavljanje protiv nekoliko visokih političara i prosvetnih radnika i javnih ličnosti, od kojih su neke i istražene, ali nijedna nije imala sudski epilog.

U Srbiji je, prema podacima Amnestija, prošle godine 2.306 migranata izrazilo nameru da zatraži azil. To je, kako se navodi, do sada učinilo 158 migranata, ali je do kraja novembra azil dobilo samo šest ljudi, a još šest neki drugi oblik međunardone zaštite.

U vezi sa migrantskom krizom, Amnesti navodi i da je Visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR) tokom 2021. godine registrovao 210 ilegalnih vraćanja migranata nazad u Severnu Makedoniju, dodajući da je taj broj verovatno daleko veći. Istovremeno je, kako se dodaje, zabeleženo je kolektivno proterivanje ukupno 27.892 migranta u Srbiju iz susednih članica EU (Rumunije, Mađarske i Hrvatske) i iz Bosne i Hercegovine.

U izveštaju Amnesti navodi da su tokom pandemije u Srbiji zatvorena utočišta za beskućnike, a da su zato neki beskućnici, zbog kršenja  zabrane izlaska kažnjeni sa 50 dana zatvora.

Dodaje se i da su tokom pandemije pojedini nevakcinisani radnici bili prinuđeni da rade u zatvorenom prostoru bez zaštitne maske.

Amnesti piše da su i prošle godine ekološki aktivisti ukazivali na loše zdravstvene posledice elektrana na ugalj, rudnika bakra kompanije Ziđin u Boru i na aktivnosti kompanije Rio Tinto u cilju eksploatacije litijuma.

U izveštaju se konstatuje i da u Srbiji nije usvojen najavljivani zakon o istopolnim brakovima, kojem se usprotivio predsednik Aleksandar Vučić. U septembru su učesnici parade ponosa ponovo zatražili njegovo usvajanje, kao i preduzimanje mera protiv zločina motivisanih mržnjom i govora mržnje, navodi AI.

U delu o Kosovu, Amnesti piše da su se kosovski novinari takođe suočavali sa pretnjama, indirektnim pritiscima, opstrukcijama i onlajn nasiljem. Ukazuje se, ipak, i na odluku osnovnog suda u prištini koji je u decembru odsudio na kućni pritvor dve osobe zbog pretnji upućenih novinaru.

Amnesti, međutim, ukazuje i na primer kršenja slobode izražavanja u slučaju trojice lekara koji su javno govorili o dešavanjima u prištinskoj bolnici, a zatim disciplinski kažnjeni zabranom napredovanja i zabranom povećanja plate uz obrazloženje da su govorili „bez dozvole i naštetili ugledu institucije„.

U izveštaju se konstatuje da Romi, Aškalije i Egišćani na Kosovu imaju teškoće sa pristupom pitkoj vodi i zaposlenju, kao i da su deca iz tih zajednica imala probleme sa praćenjem onlajn nastave u vreme pandemije.

Amnesti piše da su kosovske vlasti usvojile nacrt građanskog zakona kojim se u načelu dozvoljava istopolni građanski brak, ali da to još treba da bude regulisano posebnim zakonom.

U izveštaju AI je analizirao stanje ljudskih prava u 154 zemlje, a opšti zaključak je da je tokom prošle godine u svetu porasla represija protiv slobode izražavanja, udruživanja i slobode okupljanja.

U tom cilju širom sveta su usvojeni brojni zakoni, a zabeležena su i kredibilna svedočenja da su države primenjivale prekomernu silu protiv demonstranata i učesnika protesta, kao i slučajevia arbitrarnog hapšenja aktivista za zaštitu ljudskih prava, navodi se u izveštaju.

Amnesti navodi da je 2021. zabeležen globalni trend da vlade, umesto da omoguće dijalog o tome kako se suočiti sa izazovima, guše nezavisne i kritičke glasove, a da su neke zloupotrebile i pandemiju kao izgovor da umanje građanske slobode, prenosi Dijalog Net.